Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da Rusija nema nameru da napada bilo koju zemlju i da ne vidi probleme sa Finskom i Švedskom, koje su nedavno postale članice NATO-a. U intervjuu za francuski časopis „Poan“, Peskov je odgovarao na pitanja o mogućim vojnim akcijama Rusije, naglašavajući da su odnosi sa ovim zemljama stabilni.
Prema Peskovovim rečima, Rusija nije imala i nema problema sa Finskom i Švedskom, uprkos njihovom ulasku u NATO. „Nismo imali i nemamo problema ni sa Finskom, ni sa Švedskom,“ izjavio je Peskov, preneo je ruski državni medij TASS. Ove izjave dolaze u trenutku kada je situacija u regionu postala napetija usled širenja NATO vojne infrastrukture.
Peskov je ukazao na to da se vojna infrastruktura NATO-a postepeno pojavljuje na teritoriji Finske. On je naglasio da Rusija reaguje na te promene preduzimanjem mera za povećanje svoje bezbednosti, ali ponovio da ne planira napade na bilo koju od ovih zemalja. „Naša reakcija je isključivo u skladu sa situacijom koja se razvija,“ rekao je Peskov.
Osim toga, Peskov je istakao da je srećom situacija u baltičkim zemljama i Finskoj znatno drugačija od onoga što se dešava u Donbasu, gde se od 2014. godine vode oružani sukobi. „U baltičkim zemljama, ni u Finskoj, ne gađaju Rusi iz tenkova i aviona,“ dodao je on, implicirajući da su ruske vojne akcije usmerene na druge regione.
Ove izjave dolaze u vreme kada je NATO pojačao svoje prisustvo u istočnom delu Evrope, uključujući i Finsku, kao odgovor na rusku agresiju na Ukrajinu. Finska i Švedska su se odlučile za ulazak u NATO nakon što je Rusija pokrenula vojnu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, što je izazvalo strah od potencijalnih pretnji po njihove nacionalne bezbednosti.
Peskov je takođe naglasio da Rusija ostaje otvorena za dijalog, uprkos trenutnim tenzijama. „Dijalog je uvek bio i uvek će biti naš prioritet,“ rekao je on, dodajući da je važno da se izbegnu nesporazumi i da se smanje tenzije kroz konstruktivne razgovore.
Međutim, analitičari i posmatrači međunarodnih odnosa ističu da su izjave iz Kremlja često u suprotnosti sa onim što se dešava na terenu. Rusija je u poslednjih nekoliko godina povećala svoje vojne aktivnosti u regionu, uključujući i vojne vežbe i raspoređivanje trupa blizu granica sa NATO zemljama. To je izazvalo zabrinutost među susedima i dovelo do povećanih vojnih budžeta u Finskoj i Švedskoj.
Stratezi takođe ukazuju na to da bi povećanje vojne infrastrukture NATO-a u Finskoj moglo dovesti do dodatnih tenzija i potencijalnih sukoba u budućnosti. Peskov je rekao da Rusija prati razvoj situacije i da će preduzeti odgovarajuće mere kako bi zaštitila svoje interese.
Iako je Peskov naglasio da Rusija ne planira napade, mnogi analitičari upozoravaju da je potrebno biti oprezan. „Iako je retorika iz Kremlja smirena, ne smemo zaboraviti da je situacija u regionu izuzetno nestabilna,“ rekao je jedan od analitičara.
U zaključku, iako Peskov tvrdi da Rusija nema nameru da napada Finsku ili Švedsku, stvarnost na terenu i istorijski kontekst ukazuju na to da bi situacija mogla da se pogorša. Nastavak vojne infrastrukture NATO-a u Finskoj i jačanje vojnih kapaciteta u regionu ostaju ključni faktori koji će oblikovati odnose između Rusije i ovih zemalja u narednim godinama.
