Komemoracija legendarnom košarkašu Draženu Dalipagiću, jednoj od najvećih sportskih ličnosti sa ovih prostora, biće održana sutra u Skupštini grada Beograda. Dalipagić, koji je osvojio 12 medalja u dresu reprezentacije Jugoslavije, ostavio je neizbrisiv trag u istoriji košarke. O njegovoj blistavoj karijeri i vanserijskom talentu danas je u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 govorio njegov saigrač i prijatelj, Ratko Radovanović, deleći emotivne uspomene o zajedničkim trenucima i uspehu koji su zajedno postigli.
Radovanović je istakao da je imao priliku da igra sa Dalipagićem u reprezentaciji od 1976. godine, kada je bio 13. igrač na Svetskom prvenstvu u Montrealu, sve do 1988. godine. Tokom tog perioda, bili su deo dve sjajne generacije reprezentacije, koja je uključivala imena poput Dražena, Kićanovića, Slavnića i Delibašića, i osvajali su sve titule koje su bile dostupne u to vreme. „Praja je bio neprikosnoven. On je jedini čovek koji je mogao sam sebe da čuva. Pitanje je bilo samo da li je imao svoj dan, ali u svakom trenutku mogao je da postigne između 30 i 40 poena“, rekao je Radovanović, dodajući da je Dalipagić bio najbolji strelac Partizana, bivše Jugoslavije i mnogih evropskih klubova.
Radovanović je podelio i svoje prve susrete sa Dalipagićem. „Godine 1972. došao sam u Sarajevo, a Praja je otišao u Partizan, tako da smo se prvi put sreli u domaćim prvenstvima. Žao mi je što Partizan, iako su ga tada činili Kićanović i Dalipagić, nije uspeo da postane prvak Evrope, dok je Bosna to uspela kao prvi šampion Evrope u Jugoslaviji bez stranaca. Sa Prajom sam počeo da se družim u reprezentaciji. Godine 1986. pozvao me je da igram sa njim u Veneciji, gde sam imao priliku da se družim sa njim i familijarno“, ispričao je Radovanović.
Govoreći o poslednjem kontaktu sa Dalipagićem, Radovanović je otkrio da su se često čuli, ali da se poslednja dva ili tri meseca nisu čuli. „Znam da je imao dosta problema i da je poslednjih mesec i po dana proveo u bolnici ‘Dragiše Mišović’. Gaga Radovanović, jedan od njegovih lekara, savetovao nas je da ga ne posećujemo jer je bio u veoma lošem stanju. Šest godina se borio s rakom debelog creva, koji je na kraju metastazirao. Mnogo tužno. Niko od nas nije očekivao da će se sve tako brzo završiti. Sigurno je otišao jedan od najboljih igrača svih vremena“, rekao je Radovanović, izražavajući tugu zbog gubitka prijatelja.
Radovanović je takođe uporedio današnju košarku sa vremenima kada su oni igrali. „Košarka je danas potpuno drugačija. Ima mnogo stranaca u timovima. U naše vreme, klubovi poput Partizana, Metaloplastike, Bosne i Cibone osvajali su titule prvaka Evrope bez ijednog stranog igrača, što jasno govori koliko se igra promenila. Nažalost, našoj deci se posvećuje vrlo malo pažnje. Postoji mnogo stvari koje bi mogle da se unaprede i poboljšaju, ali činjenica je da bi mnogi klubovi nestali da država nije pružila značajnu pomoć svim sportovima, ne samo košarci i ekipnim“, zaključio je Radovanović.
Dražen Dalipagić će zauvek ostati upamćen kao jedan od najvećih sportista ovog prostora, čija ostavština i dalje inspiriše mnoge generacije. Njegovi prijatelji, saigrači i navijači će se okupiti da odaju počast njegovoj izvanrednoj karijeri i doprinosu sportu. U vreme kada se sećamo njegovih uspeha, i dalje osećamo tugu zbog njegovog gubitka, ali i zahvalnost za sve što je učinio za košarku i sport uopšte.
