Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), u februaru 2024. godine u Srbiji je zabeleženo 357.606 nezaposlenih lica. Ovaj broj predstavlja smanjenje od 35.421 nezaposlenih u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, kada je na evidenciji bilo 393.027 ljudi koji su tražili posao. Ovi podaci ukazuju na trend opadanja nezaposlenosti, što može biti ohrabrujuće za ekonomsku situaciju u zemlji.
U februaru je na evidenciju nezaposlenih prijavljeno 19.313 novih osoba, dok je sa spiska nezaposlenih u tom mesecu našlo posao 11.348 radnika. Ovi podaci sugerišu da, iako se nezaposlenost smanjuje, izazovi na tržištu rada i dalje postoje, s obzirom na to da je broj novoprijavljenih nezaposlenih veći od broja zaposlenih.
Analizirajući dužinu čekanja na posao, statistički podaci pokazuju da je najbrojnija grupa onih koji čekaju na zaposlenje duže od 10 godina, a takvih ima 68.832. Ova cifra ukazuje na značajan problem dugotrajne nezaposlenosti koja može imati duboke socijalne i ekonomske posledice. Slede nezaposleni koji su na birou rada od tri do pet godina, njih 40.399, dok 48.156 lica na posao čeka od godinu do dve. U grupaciji onih koji čekaju do tri meseca, bilo je 47.601 nezaposlenih.
Starosna struktura nezaposlenih pokazuje da su najbrojniji oni starosti od 55 do 59 godina, kojih je bilo 49.715. Iza njih slede ljudi u dobi između 60 i 65 godina sa 49.320, zatim od 50 do 54 godine – 44.712, i od 45 do 49 godina – njih 42.385. Mladih ljudi u trećoj deceniji života je bilo 55.976, što ukazuje na to da se problem nezaposlenosti ne tiče samo starijih radnika, već i mlađe populacije koja se suočava sa izazovima prilikom ulaska na tržište rada.
U februaru je novčanu naknadu za nezaposlene koristilo 28.852 lica, što predstavlja porast od oko 1.300 nezaposlenih u odnosu na januar. Ovaj podatak može ukazivati na to da se i dalje suočavamo sa ekonomskim izazovima koji utiču na zapošljavanje i životni standard građana.
Iako se broj nezaposlenih smanjuje, ostaje pitanje kako se može dodatno poboljšati situacija na tržištu rada. Potrebne su strategije i inicijative koje će omogućiti bržu integraciju nezaposlenih u radnu snagu, posebno onih koji su dugo na birou rada. Edukacija i prekvalifikacija radne snage su ključni faktori koji mogu doprineti smanjenju nezaposlenosti i omogućiti lakši pristup zaposlenju.
Osim toga, važno je obezbediti podršku mladima koji ulaze na tržište rada. Mnoge države sprovode programe koji podstiču zapošljavanje mladih, nudeći subvencije poslodavcima koji zapošljavaju mlade ljude, kao i obuke koje im pomažu da steknu potrebne veštine i znanja. Implementacijom ovakvih programa, Srbija bi mogla dodatno smanjiti stopu nezaposlenosti i stvoriti povoljnije okruženje za zapošljavanje.
Zaključno, iako su izveštaji o smanjenju nezaposlenosti pozitivni, postoji mnogo faktora koji i dalje utiču na radnu snagu u Srbiji. Potrebna je kontinuirana podrška i strategija kako bi se prevazišli izazovi na tržištu rada i obezbedila bolja budućnost za sve građane. Samo zajedničkim naporima možemo postići održiv rast i smanjiti nezaposlenost na duži rok.
