Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, najavio je danas uvođenje visokih carina na robu iz Meksika i Kanade, kao i na uvoz iz Kine. Ove carine iznosiće 25 procenata za Meksiko i Kanadu, dok će za Kinu biti postavljena carina od 10 procenata. Tramp je naglasio da nijedna od ovih zemalja ne može da učini ništa kako bi odložila ovu meru.
Ova odluka dolazi usred rastuće napetosti između SAD-a i njihovih trgovinskih partnera. Tramp je, u svojoj izjavi, istakao da su visoke carine neophodne kako bi se smanjio protok migranata i fentanila, opioidnog analgetika, preko američke granice. Predsednik je ukazao na to da će carine ostati na snazi dok zemlje ne preduzmu značajnije mere za rešavanje ovih problema.
Iako je najavljeno uvođenje visokih carina, Tramp je pomenuo mogućnost izuzetka za naftu iz Kanade, gde će carina biti postavljena na 10 procenata. Ova odluka dolazi u trenutku kada se očekuje povećanje cena nafte, što je izazvano najavom o većim carinama na naftu i prirodni gas koje će biti uvedene sredinom februara.
Ekonomisti su zabrinuti zbog mogućeg negativnog uticaja ovih mera na američku ekonomiju i globalno tržište. Porast carina može dovesti do povećanja cena za potrošače u SAD-u, što može uticati na potražnju i potrošnju. Osim toga, stručnjaci upozoravaju da bi ovakve mere mogle izazvati trgovinske konflikte sa drugim zemljama, što bi dodatno destabilizovalo globalnu ekonomiju.
Trampov potez dolazi u trenutku kada se suočava sa kritikama zbog svoje administracije i načina na koji se bori protiv ilegalne imigracije i trgovine drogama. On je jasno stavio do znanja da je njegovo nezadovoljstvo trenutnim stanjem na granici razlog za ovakve drastične mere. U tom smislu, carine su deo šire strategije koja uključuje jaču kontrolu granica i borbu protiv trgovine drogama.
Neki analitičari smatraju da bi ovakve mere mogle dovesti do uzvraćanja od strane Meksika i Kanade, što bi moglo dodatno pogoršati trgovinske odnose. Meksiko, koji je jedan od najvećih trgovinskih partnera SAD-a, već je izrazio zabrinutost zbog ovih planova, a stručnjaci predviđaju da bi Kanada mogla preduzeti slične korake kako bi zaštitila svoju ekonomiju.
Povećanje carina takođe dolazi u kontekstu Trampove predizborne kampanje, gde se očekuje da će ekonomski nacionalizam biti centralna tema. Tramp se već ranije zalagao za smanjenje trgovinskog deficita i jačanje američke proizvodnje, a ove mere se uklapaju u njegovu strategiju.
Dok su neki Trampovi pristalice zadovoljni njegovim akcijama, drugi su skeptični i upozoravaju na moguće posledice. Kritičari ukazuju na to da ovakve mere mogu dovesti do povećanja tenzija u međunarodnim odnosima, a takođe se postavlja pitanje o dugoročnom uticaju na američko tržište i ekonomiju.
U zaključku, Trampova odluka da poveća carine na robu iz Meksika, Kanade i Kine predstavlja značajan korak u njegovoj trgovinskoj politici. Dok se nada da će ovakve mere pomoći u smanjenju ilegalne imigracije i trgovine drogama, ostaje da se vidi kako će ove odluke uticati na ekonomiju i međunarodne odnose u budućnosti. U svakom slučaju, Tramp nastavlja da sprovodi svoju viziju ekonomskog nacionalizma, što može imati dalekosežne posledice.
