Nada Macanković, glumica koja trenutno igra u predstavi „Kramer protiv Kramera“ u Beogradskom dramskom pozorištu, bila je gošća u novoj epizodi video serijala Tanjug Reflektor. Predstava je bazirana na istoimenom romanu koji je izašao pre holivudskog filma iz 1979. godine, a dramski tekst je napisao američki autor Ejvori Korman i preveo reditelj Boban Skerlić, prema rečima glumice.
Macanković je istakla da su se pri izradi predstave više oslanjali na roman nego na film, te da je dramatizaciju radila Jelena Mijović koristeći materijal iz romana. Predstava, u kojoj osim Macanković igraju i Andrija Kuzmanović i Marija Pikić, prati sličnu priču kao film, ali je obogaćena dodatnim scenama u kojima se Macanković pojavljuje kao lik Džoana, koja napušta muža i dete.
U predstavi, Macanković takođe igra dete kroz lutku, dajući joj glas i emociju, te izazivajući istu empatiju kao da je reč o detetu glumcu. Ona ističe da su scene sa detetom najemotivnije u filmu, kao i u predstavi, izazivajući i suze i smeh kod publike.
Glumica je takođe podsetila na izreku da uloge pronađu pravog glumca, izrazivši svoje iznenađenje pozivom za predstavu „Kramer protiv Kramera“, dodajući da do prvog sastanka nije znala koji lik će igrati. Macanković je istakla da je veoma zadovoljna ulogom i da je scenarij izazov za nju, ali da uživa u svakom trenutku na sceni.
Uoči premijere predstave, Macanković je istakla da je saradnja sa rediteljem Skerlićem bila veoma kvalitetna, te da su zajedno pronašli pravi ton i pristup likovima. Takođe je pohvalila i svoje kolege glumce, izražavajući zadovoljstvo što je deo ovog ansambla. Predstava „Kramer protiv Kramera“ je, prema rečima Macanković, veoma zahtevna jer se bavi kompleksnim i emotivnim temama, ali publika može očekivati ozbiljan i kvalitetan izraz umetnosti.
U intervjuu za Tanjug Reflektor, Macanković je otvorila i neke lične teme, govoreći o svojoj karijeri, ali i o umetnosti uopšte. Ona je istakla da je gluma njen životni poziv i da je uvek težila da se bavi umetnošću, te da za nju nema ništa važnije od trenutka provedenog na sceni. Takođe je naglasila važnost pozorišta kao mesta gde se stvara i deli umetnost sa publikom, te da je svaki nastup nova prilika za razmenu emocija i ideja.
Na kraju intervjua, Macanković je izrazila nadu da će publiku predstave „Kramer protiv Kramera“ ganuti i podstaći na razmišljanje o porodičnim odnosima i emocionalnim vezama. Ona je pozvala sve ljubitelje pozorišta da posete Beogradsko dramsko pozorište i uživaju u predstavi koja, prema njenim rečima, donosi duboku i iskrenu umetnost na scenu.
