Na današnji dan, 27. jun 1987. godine, Slobodan Milošević je posetio Kosovo Polje kako bi pružio podršku Srbima koji su se osećali ugroženima zbog porasta nacionalizma kosovskih Albanaca. Ovaj trenutak postao je ključan u njegovoj političkoj karijeri, a njegova izjava „Niko ne sme da vas bije“ postala je simbol te posete i izazvala različite reakcije u društvu.
U to vreme, mnogi Srbi na Kosovu su se suočavali sa stalnim pritiskom nakon pobune Albanaca 1981. godine, kada su prvi put javno zatražili nezavisnost. Policija, koja je bila dominantno albanska, često nije reagovala na napade i pretnje usmerene prema Srbima. Zbog nesigurnosti i odsustva institucionalne zaštite, Srbi su se počeli organizovati kako bi zaštitili svoje domove i porodice. U tom kontekstu, nasilje i pretnje su postajali sve učestaliji, a država nije im pružala zaštitu.
Milošević je bio poslat u misiju da smiri situaciju, ali atmosfera na terenu bila je napeta. Srbi su masovno pokušavali da mu se obrate, želeći da budu saslušani. Dok je ulazio u Dom kulture, okupljena masa gurala se kako bi došla do njega. Policija je intervenisala, što je izazvalo bes među prisutnima. U tom trenutku, demonstranti su počeli da viču „Ubice!“ i „Mi smo Titovi!“ u znak protesta. Kada je jedan čovek povikao „Ali, biju nas!“, Milošević se okrenuo i izgovorio rečenicu koja će obeležiti njegovu političku karijeru: „Niko ne sme da vas bije!“
Ova izjava postala je više od političkog slogana. Za mnoge je bila izraz otpora, dok su je drugi tumačili kao buđenje nacionalizma. Pre ovog trenutka, Milošević se držao zvaničnih stavova partijskog vrha o Kosovu, koji su albanski nacionalizam smatrali kontrarevolucionarnim delovanjem. Međutim, poseta Kosovu Polju promenila je njegov javni nastup i poziciju u političkom životu Srbije.
U narednim mesecima, njegov novi stav prema pitanju Kosova doprineo je njegovoj pobedi na čuvenoj Osmoj sednici, čime je postao dominantna politička figura u Srbiji. Na talasu masovne peticije koju su potpisali deseci hiljada Srba sa Kosova, nezadovoljstvo je raslo. Podrška intelektualaca i javnosti dodatno je osnažila ideju da se pitanje Kosova mora rešiti na drugačiji način.
Miloševićeva poseta i njegove reči ostavile su dubok trag u srpskoj politici. Za jedne su bile patriotski čin, dok su za druge predstavljale početak radikalizacije srpske politike. Kako god da se tumače, taj dan u aprilu 1987. označio je početak talasa promena koji će oblikovati političku sudbinu Srbije u narednim godinama.
S obzirom na to da je nacionalizam postajao sve jači, situacija na Kosovu se dodatno zakomplikovala. Osećaj ugroženosti među Srbima i rastući pritisci sa strane Albanaca doveli su do toga da su se mnogi Srbi osećali izolovano i bez pomoći. U tom kontekstu, Milošević je uspeo da se postavi kao zaštitnik srpskog naroda, što mu je omogućilo da dobije široku podršku.
Iako su reakcije na njegove postupke bile podeljene, jedno je bilo sigurno – poseta Kosovu Polju i izjava „Niko ne sme da vas bije“ su u velikoj meri doprineli oblikovanju političke klime u Srbiji tokom kasnih 1980-ih i početkom 1990-ih godina. Ovaj događaj je postao simbol nacionalnog otpora za mnoge Srbe, dok su drugi upozoravali na opasnosti koje takav nacionalizam može doneti.
U godinama koje su usledile, Milošević će nastaviti da igra ključnu ulogu u političkim dešavanjima u bivšoj Jugoslaviji, a njegov način vođenja politike i dalje će izazivati kontroverze i debate. Na taj način, poseta Kosovu Polju ostavila je neizbrisiv trag na istoriji Srbije, otvarajući vrata za složene i često tragične događaje koji su usledili.
