Američke sankcije prema Naftnoj industriji Srbije (NIS) odložene su za 30 dana, što je danas potvrdio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Sankcije su prvobitno trebale da stupe na snagu jutros u šest sati, ali je američko Ministarstvo finansija donelo odluku o odlaganju do 28. marta. Ova odluka usledila je nakon što je kompanija NIS, uz podršku vlada Srbije i Mađarske, zatražila produženje roka za primenu sankcija.
Prema rečima profesora Mašinskog fakulteta, Miloša Banjca, analitičari smatraju da se bliži kraj rata između Rusije i Ukrajine, a potpisivanje sporazuma između Rusije i Amerike moglo bi da rezultira brisanjem sankcija, uključujući i one koje se odnose na NIS. „S obzirom na odlaganje sankcija, imamo još mesec dana da vidimo kako će se situacija razvijati. Ako dođe do dogovora između Rusije i Amerike o prestanku rata, pitanje sankcija može biti rešeno u tom kontekstu“, rekao je Banjac.
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, istakao je da je vest o odlaganju sankcija došla iznenada, gotovo u poslednjem trenutku. „Očekivali smo da će sankcije stupiti na snagu, a onda u poslednjem trenu dobijamo informaciju da je odluka promenjena. Ovo nam daje dodatno vreme za razmatranje situacije“, izjavio je Atanacković.
On je naglasio da je mesec dana dovoljno vremena za analizu posledica koje bi imale sankcije, posebno u slučaju da rafinerija u Pančevu prestane sa radom, što bi imalo ozbiljne posledice po privredu. „S obzirom na to da imamo dodatno vreme, postoji mogućnost produženja roka za sankcije ili pronalaženje boljeg rešenja“, dodao je.
U međuvremenu, Gazprom Neft je smanjio svoj vlasnički udeo u NIS-u sa 50 na 44,84 odsto, dok je Gazprom povećao svoj udeo sa 6,15 na 11,3 odsto. Ova promena u vlasničkoj strukturi može biti ključna u kontekstu sankcija, s obzirom na to da je Gazprom kao matična kompanija do sada bio izuzet od sankcija. Atanacković se zapitao da li je ovo smanjenje udelа dovoljano da Amerikanci povuku sankcije.
Profesor Banjac ističe da je situacija sa sankcijama vrlo nejasna, jer se ne zna prema kome su konkretno usmerene. „Sankcije su usmerene prema Gazprom Neftu, a ne prema Gazpromu, koji je matična kompanija. Promene u vlasničkoj strukturi mogu biti korak u pravcu smanjenja pritiska“, naglasio je.
U slučaju da sankcije stupe na snagu, Banjac je naglasio da bi NIS mogao imati dovoljno rezerve sirove nafte za funkcionisanje, ali bi problem mogao nastati sa naplatom i poslovanjem, s obzirom na to da su većina banaka u Srbiji evropske. „Srbija ima tromesečne rezerve nafte, tako da ne bi došlo do trenutnog haosa. Ipak, dugoročno bi to moglo ozbiljno uticati na privredu“, izjavio je Banjac.
On je dodao da su razgovori između srpske vlade i američke i ruske strane u toku, ali da još uvek nema jasnih informacija o dogovorima. „NIS pokriva 80 odsto tržišta u veleprodaji i 60 odsto u maloprodaji, a takođe je i jedan od najvećih poslodavaca u zemlji“, naglasio je.
Atanacković je zaključio da je važno da Srbija iskoristi ovaj mesec za pripremu kako bi se suočila sa potencijalnim posledicama sankcija. „Nadam se da ćemo nastaviti da radimo kao i do sada, bez uvoza ruske nafte, ali sa mogućnošću kupovine od drugih proizvođača“, rekao je.
Bez obzira na trenutnu situaciju, stručnjaci smatraju da je važno politički odigrati ovu igru i pronaći najbolje rešenje za Srbiju, s obzirom na to da se pitanja vezana za energente i sankcije često prepliću sa širim geopolitičkim kontekstom.
