Naftna industrija Srbije (NIS) je podnela zvaničan zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (OFAC) za odlaganje sankcija na najmanje 90 dana. Ovu informaciju je u utorak saopštila ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, koja je ujedno i rukovodilac Radne grupe za praćenje aktivnosti OFAC. Zahtev se odnosi na dobijanje opštih ili posebnih licenci koje bi omogućile NIS-u da nastavi sa poslovanjem dok se traži prihvatljivo rešenje za vlasničku strukturu i upravljanje kompanijom.
Ministarka Đedović Handanović je naglasila da je cilj ovog zahteva očuvanje operativne sposobnosti NIS-a, koji igra ključnu ulogu ne samo za Srbiju, već i za regionalnu energetsku stabilnost. Ona je dodala da bi sankcije značajno narušile sposobnost kompanije da snabdeva građane Srbije naftom i naftnim derivatima. Ovaj zahtev podržale su i vlade Srbije i Mađarske, što dodatno ukazuje na značaj NIS-a u širem kontekstu regionalne ekonomije.
U saopštenju se dalje navodi da je ministrica apelovala na OFAC da hitno razmotri zahtev za odlaganje sankcija, ističući da je potrebno vreme za pronalaženje održivog rešenja koje bi omogućilo ukidanje sankcija. U tom smislu, NIS se smatra strateški važnim za energetsku stabilnost ne samo Srbije već i celog regiona.
Nakon što je zahtevao komentar, Glas Amerike je kontaktirao OFAC i Stejt department. Đedović Handanović je dodatno umirila zaposlene u NIS-u i građane Srbije naglašavajući da će državno rukovodstvo, kao i do sada, štititi interese Srbije. Takođe je podsetila da su američki zvaničnici jasno stavili do znanja da sankcije nisu usmerene protiv Srbije i njenih građana, što pruža nadu za konstruktivan nastavak dijaloga između dve strane.
Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Sekretarijata za finansije (OFAC) objavila je 10. januara odluku o uvođenju sankcija ruskim kompanijama u energetskom sektoru, uključujući Surgunjeft i Gazpromnjeft, kao deo napora da se smanje prihodi Moskve od prodaje energenata koji se koriste za finansiranje rata u Ukrajini. U međuvremenu, Velika Britanija je takođe uvela sankcije ovim kompanijama.
Tokom posete Beogradu, zamenik američkog državnog sekretara za upravljanje i resurse Ričard Verma je naglasio da su sankcije NIS-u usmerene prema Rusiji, a ne prema Srbiji. On je ukazao na to da je NIS samo jedna od 2.000 firmi u kojima je Rusija uključena kao vlasnik i da će uklanjanje ruskog vlasništva iz NIS-a sprečiti negativne ekonomske posledice po Srbiju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potvrdio da Srbija nije meta sankcija, ali je istakao da je to „slaba uteha“. On je ranije izjavio da se od Srbije traži da se potpuno oslobodi ruskog interesa iz kompanije NIS u roku od 45 dana. U ovom trenutku, Gazpromnjeft poseduje 50 odsto vlasništva u NIS-u, dok je 6,15 odsto vlasništva prodao Gazpromu zbog ranije uvedenih sankcija.
S obzirom na trenutnu situaciju, jasno je da su energetska stabilnost i održivost poslovanja NIS-a od krucijalnog značaja za Srbiju i region. Ovaj zahtev za odlaganje sankcija predstavlja pokušaj da se obezbedi kontinuitet snabdevanja naftom i naftnim derivatima, što je ključno za svakodnevni život građana. Sa druge strane, međunarodni pritisci i sankcije ostavljaju otvorena pitanja o budućnosti NIS-a i njegovom vlasničkom okviru, što će biti predmet daljih pregovora i dijaloga između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država.
