Novootkrivena super-Zemlja HD 20794 d, koja se nalazi na samo 20 svetlosnih godina od Zemlje, potencijalno može imati tekuću vodu i uslove pogodne za život. Ova otkrića i napredak u astronomiji otvaraju nova vrata u potrazi za „drugom Zemljom“. O tome je za Euronews Srbija govorio Jovan Aleksić, astrofizičar iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković“.
Aleksić ističe da je pre tri decenije ljudima bio poznat samo planetarni sistem unutar našeg Sunčevog sistema. U to vreme, verovalo se da samo Sunce ima planete. Danas, međutim, znamo za preko 5000 egzoplaneta, a ta brojka svakodnevno raste. Ključni zadatak savremene astronomije više nije samo pronalaženje novih planeta, već pronalaženje onih koje su slične Zemlji i koje imaju uslove pogodne za život.
Nedavno otkrivena super-Zemlja HD 20794 d se nalazi u tzv. nastanjivoj zoni oko svoje zvezde, što znači da bi mogla imati tekuću vodu, što je jedan od osnovnih preduslova za život. Ipak, Aleksić naglašava da ne možemo tvrditi da su te planete nastanjene, jer do sada nemamo dokaze o postojanju života van Zemlje. Mogućnosti za život zavise od više faktora, uključujući orbite planeta i karakteristike njihovih zvezda.
Postojanje tekuće vode je osnovni uslov za život, a Aleksić objašnjava kako se voda ponaša u različitim temperaturolškim uslovima. Voda ostaje tečna između 0 i 100 stepeni Celzijusa. Zvezde, poput našeg Sunca, greju planete, a temperatura na njima zavisi od distance od zvezde. Zemlja se nalazi u „zlatnoj sredini“ gde su uslovi za život optimalni. Slična situacija se može primetiti i kod super-Zemlje HD 20794 d.
Istraživanja planeta izvan Sunčevog sistema trenutno su ograničena na daljinska posmatranja, iako su tehnološki napredovala. Aleksić napominje da trenutno nemamo mogućnosti za slanje misija na egzoplanete zbog velike udaljenosti, ali možemo analizirati njihove atmosfere i tražiti tragove potencijalnog života. Spektroskopija je jedna od najvažnijih metoda koja pomaže naučnicima da analiziraju svetlost koja dolazi sa tih planeta.
Analizom svetlosti možemo saznati hemijski sastav atmosfere. Na primer, ako pronađemo gasove koji se ne mogu prirodno formirati, mogli bismo pretpostaviti da su oni produkt bioloških procesa, kao što je kiseonik na Zemlji, koji je rezultat delovanja biljaka. Ipak, još uvek nemamo odgovor na pitanje da li postoji život van Zemlje. Zemlja je jedino nebesko telo za koje sa sigurnošću znamo da ima život, a šanse da pronađemo inteligentni život su male.
Potraga za životom van Zemlje se nastavlja, a Aleksić se nada da će, ako ikada pronađemo bilo kakav oblik života, to biti spektakularno otkriće planetarnih razmera. Mars je trenutno jedina planeta koja nam je dostupna za istraživanje jer je najbliža i najpogodnija za slanje misija. Mars ima čvrsto tlo i slične temperature, što ga čini idealnim kandidatom za dalja istraživanja.
Aleksić naglašava da su Merkur i Venera previše blizu Sunca, dok su Jupiter, Saturn, Uran i Neptun gasovite planete bez čvrstog tla. Mars, s druge strane, ima čvrsto tlo i mogućnost postojanja vode, što ga čini ključnom tačkom za buduća istraživanja. Planiranje izgradnje baze na Marsu je u toku, a to bi moglo otvoriti nova vrata u potrazi za životom van Zemlje.
U svetlu svih ovih otkrića, jasno je da je potraga za „drugom Zemljom“ od suštinskog značaja za razumevanje univerzuma i našeg mesta u njemu. Astrofizičari nastavljaju da istražuju ove fascinantne svetove, nadajući se da će jednog dana pronaći odgovore na pitanja koja već vekovima intrigiraju čovečanstvo.
