Plan rasta za Zapadni Balkan postaje operativan, a Srbija očekuje prvu tranšu od 112 miliona evra do kraja godine. Prema portparolki Evropske komisije za proširenje Ani Pisonero, potrebno je potpisati sporazume o grantovima i zajmovima sa partnerima na Zapadnom Balkanu, koji će proći kroz procedure u njihovim parlamentima. Cilj je da se isplate počnu što pre, a predsednica Evropske komisije očekuje da se to dogodi pre kraja godine.
Prva tranša od 112 miliona je predfinansiranje, a ostatak isplata će se vršiti postupno prema kalendaru reformskih koraka. Srbija će morati da sprovede ukupno 98 mera navedenih u agendi u četiri ključne oblasti kako bi povukla opredeljeni novac. Do kraja godine planirano je sedam koraka, uključujući izmene zakona o elektronskim medijima i informisanju, kao i usvajanje zakona o javnom servisu.
Srbija bi do 2025. mogla povući 428 miliona evra, od čega 122 miliona bespovratno, za mere kao što su jačanje kapaciteta transportne mreže gasa i primena preporuka ODIHR-a za izmene izbornih zakona. Među preduslovima za korišćenje fondova su poštovanje demokratskih mehanizama i principa vladavine prava.
Srbija se obavezala da će poboljšati izborni okvir u skladu sa preporukama ODIHR-a i Saveta Evrope, kao i da će se uskladiti sa standardima EU u medijskim zakonima. Evropska komisija će pratiti sprovođenje ovih obaveza pre svake naredne isplate.
Beograd i Priština moraju pokazati „konstruktivni angažman“ u dijalogu kao dodatni preduslov za korišćenje fondova. Usklađivanje sa spoljnom politikom i uvođenje sankcija Rusiji nije preduslov za novac, ali jeste jedan od ciljeva plana. Mnogi analitičari smatraju da plan možda nije dovoljan za postizanje cilja hvatanja koraka sa ekonomskim prosekom EU i ubrzanja reformi.
Adnan Čerimagić iz Evropske inicijative za stabilnost ističe pozitivan pristup Evropske komisije, koja nudi tehničku podršku i dodatni novac u zamenu za reforme. Međutim, tvrdi da plan ne nudi dovoljno za približavanje članstvu u EU i poboljšanje nivoa pripremljenosti zemalja.
Plan pruža mogućnost Srbiji da finansira sopstvene reforme evropskim novcem, ali isplate neće biti automatske. Evropska komisija može zadržati sredstva ako proceni da dogovorene mere nisu sprovedene.
