Iako se mart bliži, mnoge osnovne i srednje škole u Srbiji i dalje ne sprovode redovnu nastavu ili časovi se odvijaju skraćeno. Zbog toga je Ministarstvo prosvete poslalo dopis školama, sa zahtevom da dostave plan nadoknade nastave, kako bi se kraj školske godine realizovao na pravilan način. Rok za dostavu ovog plana je 3. mart, a do sada su definisana četiri moguća scenarija za nadoknadu izgubljenog časa.
Neke škole koje su imale obustave ili štrajkove u prethodnim mesecima već su dostavile planove nadoknade. Očekuje se da će se realizovati sledeći modeli: produženje školske godine, radne subote, skraćivanje časova na 30 minuta uz povećanje broja časova po danu, ili sažimanje gradiva.
Prvi model, skraćivanje časova na 30 minuta, podrazumeva da učenici umesto šest ili sedam časova dnevno imaju osam ili devet. Međutim, ovaj pristup je teško primeniti u srednjim školama, posebno u gimnazijama, gde su učenici već preopterećeni. Zbog toga se u ovim školama može primeniti drugi model – produžetak školske godine.
Drugi model znači da će škola trajati duže nego što je prvobitno planirano, što će uticati na raspored završnih ispita za osmake. U slučaju produženja, mala matura će se umesto 16, 17. i 18. juna održati 23, 24. i 25. juna, što će takođe pomeriti objavljivanje liste želja.
Treći model, radne subote, podrazumeva da učenici koji su propustili gradivo dolaze u školu subotom, sve dok se ne obrade svi sadržaji predviđeni za školsku godinu. Ovaj model može predstavljati dodatno opterećenje za učenike, ali se smatra potrebnim za nadoknadu.
Četvrti model, koji se takođe razmatra, jeste sažimanje gradiva. Ovaj pristup podrazumeva skraćivanje nastave i fokusiranje na osnovne sadržaje, kako bi se brzo prešlo na gradivo koje je izgubljeno, ali je najmanje popularan među predloženim varijantama.
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih škola, izjavio je da se obrazovanje trenutno nalazi u ćorsokaku i da hitno treba pronaći izlaz. On naglašava da je važno uzeti u obzir mišljenje svih nastavnika prilikom odlučivanja o modelu organizacije nastave i završetka školske godine. Antić ističe da se model nadoknade treba prilagoditi specifičnostima svake škole, jer su različite škole imale različite pristupe nastavi tokom godine.
„Model organizovanja nastave zavisi od škole do škole. Neki su imali obustave od 20. januara, neki su radili sa časovima od 45 minuta, neki su imali časove od pola sata, a neki nisu ni radili. Sada se moraju ispitati četiri varijante koje postoje“, rekao je Antić. On naglašava da je važno da škole same pronađu rešenja koja će biti u najboljem interesu učenika.
Pitanje smanjenja gradiva takođe mora biti razmatrano, ali u okviru stručnog veća koje će doneti adekvatne odluke o tome šta smanjiti i u kojem obimu. Antić je ukazao na to da se mora poštovati stav kolega koji su izrazili nezadovoljstvo štrajkom i da svaki vid nadoknade nastave mora biti dogovoren unutar škole.
Govoreći o modelu skraćivanja časova na 30 minuta, Antić smatra da je to izvodljivo uz minimalno produženje školske godine. Međutim, postavlja se pitanje ko će se od učenika pojaviti na produženju, jer deca često ne žele da dolaze u školu ni subotom.
Na kraju, jasno je da će odluke o nadoknadi nastave morati biti pažljivo razmotrene i prilagođene potrebama učenika, kako bi se obezbedilo kvalitetno obrazovanje i završetak školske godine bez dodatnog stresa i opterećenja za decu.
