Rođen u Damasku od znamenitih roditelja, Sveti Sofronije Jerusalimski je bio posvećenik koji je tražio ne samo svetsku mudrost, već i duhovno znanje. Nakon što je stekao osnovno obrazovanje, odlučio je da se povuče u lavru svetog Teodosija, gde je postao učenik inoka Jovana Moše. Njih dvojica su zajedno obilazili manastire i podvižnike u Egiptu, a Sofronije je imao moto da svaki dan nauči više o duhovnoj mudrosti.
Tokom svog putovanja, Sofronije i Moša su sabrali svoja saznanja i objavili ih u dve knjige pod nazivom „Limonar“ ili „Cvećnik“. Nakon smrti svog učitelja Moše, Sofronije je ispunio njegovu poslednju želju i prenio njegovo telo iz Rima u lavru Teodosijevu. U tom trenutku, Jerusalim je bio oslobođen od Persijanaca, što je otvorilo vrata novim duhovnim izazovima za Sofronija.
Sofronije je prisustvovao povratku Časnog Krsta iz Persije, koji je car Iraklije uneo u Sveti Grad na svojim leđima. Po povratku, patrijarh Zaharija, koji je takođe bio oslobođen iz ropstva, nije dugo živeo, a nakon njegove smrti, Sofronije je postao patrijarh Jerusalima. Tokom svojih deset godina upravljanja crkvom, pokazao je izuzetnu mudrost i revnost.
Jedan od njegovih značajnih doprinosa je odbrana Pravoslavlja od monotelitske jeresi. Na saboru u Jerusalimu, Sofronije je osudio ovu jeresi pre nego što je ona bila osuđena na VI vaseljenskom saboru. Takođe je napisao žitije svete Marije Egipćanke i sastavio čin velikog vodoosvećenja, uvodeći nove himne i pesme u bogoslužje.
Kada je arapski kalif Omar osvojio Jerusalim, Sofronije je molio kalifa da poštedi hrišćane. Omar je prvobitno obećao da će ih štititi, ali ubrzo je počeo da pljačka i progonio hrišćane. U tim teškim vremenima, Sofronije se molio Bogu da ga uzme između živih, kako ne bi svedočio oskrvnjenju svetinja. Bog je uslišao njegovu molitvu, i Sofronije je preminuo 644. godine, odlazeći u nebeske dvore.
Danas, na dan Svetog Sofronija, vernici se podstiču da se mole, izgovarajući sledeće reči: „Istina stvari objavi te stadu tvome kao pravilo vere, obrazac krotosti i učitelja uzdržanja. Zbog toga si smirenjem stekao visoke počasti, a siromaštvom bogatstva: Oče Sofronije, moli Hrista Boga da spase duše naše.“ Ova molitva odražava duboko poštovanje i divljenje prema ovom svetitelju, koji je ostavio neizbrisiv trag u istoriji Pravoslavne crkve.
Sveti Sofronije se slavi kao uzor duhovnosti i hrabrosti, a njegova dela i učenja nastavljaju da inspirišu vernike širom sveta. Njegova borba za očuvanje Pravoslavlja i briga za zajednicu ostavili su dubok utisak na buduće generacije. U vreme kada su hrišćani bili progonjeni, Sofronije je predstavljao svetlost i nadu, podstičući ljude da ostanu verni svojoj veri.
Obeležavanje dana Svetog Sofronija Jerusalimskog poziva vernike da se okupe u molitvi i zajedništvu, sećajući se njegovog života i dela. U ovom svetom trenutku, oni se prisete važnosti zajednice, vere i duhovnog rasta, koji su temelj svakog hrišćanskog života. Sveti Sofronije ostavlja nasleđe koje će trajati kroz vekove, podsećajući nas na snagu molitve i važnost očuvanja vere u teškim vremenima.
