Sutra, 27. januara, Srbija će proslaviti Savindan, praznik posvećen Svetom Savi, prvom srpskom arhiepiskopu i prosvetitelju. Ovaj dan nosi posebnu simboliku za srpski narod, jer se Sveti Sava smatra osnivačem srpske pravoslavne crkve i zaštitnikom prosvete. Prema predanju, Sveti Savo je učinio mnogo za svoj narod, podučivši ih raznim zanatima i veštinama, kao i načinu života u skladu s verom. Među poznatim legendama vezanim za njegov lik je i ona koja govori o tome kako je pomogao ljudima da lakše melju pšenicu, čime je doprineo unapređenju poljoprivrede.
U čast Svetom Savi, u nekim delovima Srbije se održava stari običaj pripreme svetosavskih pereca. Ovaj običaj je simbol zahvalnosti i poštovanja prema Svetom Savi i često se prenosi s generacije na generaciju. Priprema ovih pereca ne samo da je kulinarski izazov, već i prilika za okupljanje porodice i prijatelja, čime se dodatno jača zajedništvo.
Recept za svetosavske perece je jednostavan, a potrebni sastojci uključuju 500 grama mekog brašna, 300 grama oštrog brašna, 40 grama svežeg kvasca, jednu kašičicu šećera, jednu kašičicu soli, 250 mililitara toplog mleka (ili vode u vreme posta), 300 mililitara tople vode, 100 mililitara ulja, jedno jaje za premazivanje, kao i sastojke za slani preliv koji se pravi od tri kašike mekog brašna, jedne kašike soli i hladne vode po potrebi.
Priprema počinje tako što se dve kašike mekog brašna pomešaju s toplim mlekom, dodaje se malo šećera i kvasac, a smesa se ostavlja da odstoji oko 10 minuta dok kvasac ne nadođe. U međuvremenu, u drugoj posudi se pomešaju preostali sastojci, dodaje nadošli kvasac i sve se dobro mesi dok ne dobijete glatko testo. Testo se ostavlja da nadođe još 30 minuta, prekriveno krpom, kako bi se stvorila idealna temperatura za fermentaciju.
Kada je testo nadošlo, pravi se od njega male kuglice koje se oblikuju u dug štapić, a zatim se smotaju u oblik perece. Pleh se podmaže uljem ili obloži papirom za pečenje, a perece se rasporede po plehu i ostave da odstoje još deset minuta. Rerna se zagreva na 250 stepeni, dok se priprema slani preliv mešanjem brašna, soli i hladne vode do željene gustine.
Perece se premazuju umućenim jajetom, a zatim se stavljaju u zagrijanu rernu. Kada dobiju zlatnu boju, preliju se slanim prelivom i vraćaju u rernu još nekoliko minuta kako bi se sve dobro ispeklo. Na taj način, svetosavske perece postaju ukusna poslastica koja se može poslužiti uz čaj ili mleko, ali i kao deo svečanog obroka.
Savindan, kao dan posvećen Svetom Savi, ima različite običaje u zavisnosti od toga pada li taj dan u sredu ili petak, kada se obeležava post. U tim slučajevima, pripremaju se posne perece, koje su prilagođene postu, ali zadržavaju isti duh tradicije.
Osim što je Savindan prilika za okupljanje i pripremu ukusnih jela, ovaj praznik nosi i dublje značenje za srpski narod. On podseća na značaj obrazovanja, prosvete i očuvanja kulturne baštine, što su vrednosti koje je Sveti Sava promovisao tokom svog života. U današnje vreme, kada se često zaboravljaju tradicije, obeležavanje Savindana i priprema svetosavskih pereca postaje još važnije, jer čuva sećanje na našu istoriju i kulturu.
Na ovaj način, kroz hranu i običaje, povezuje se prošlost i sadašnjost, a mlade generacije uče o značaju svojih korena i identiteta. Uživanje u svetosavskim perecama ne samo da obogaćuje našu trpezu, već i jača naše porodične veze i tradiciju.
