SPC obeležava Veliki petak, dan kada je Isus Hrist razapet na časni krst i umro za spasenje sveta. Ovaj dan se smatra jednim od najvažnijih u hrišćanskom kalendaru, jer simbolizuje najveću žrtvu koju je Isus podneo za ljudski rod. Prema hrišćanskom predanju, Isus Hristos je u noći između Velikog četvrtka i Velikog petka mučen. Rimski prokurator Judeje, Pontije Pilat, prvobitno je odbio da ga osudi, jer nije pronašao nikakvu krivicu.
Međutim, Judeji su shvatili da mučenje nije dovoljno, te su naveli Pilata da se Isus buni protiv rimskog cara, proglašavajući sebe carem, što je bio ozbiljan zločin. Kako je to bilo uoči Pashe, običaj je nalagao da se jedan zatvorenik pusti na slobodu. Pilat je upitao narod koga da oslobodi: Isusa Hrista ili Varavu, razbojnika koji je ubio nekoliko rimskih vojnika. S obzirom na to da je svetina, podstaknuta od strane fariseja, zahtevala Varavu, Pilat je bio primoran da postavi pitanje šta da uradi s Isusom. Narod je uzvikivao: „Raspni ga! Raspni ga!“
Nakon što je Isus bio osuđen, stavili su mu trnov venac na glavu i natovarili mu težak krst. Poveden je putem koji se danas naziva Ulica bola, gde su ga vređali i pljuvali. U tom trenutku, jedan dobar čovek, Simon iz Kirineje, sažalio se nad Hristovom sudbinom i pomogao mu da nosi krst. Na brdu Golgota postavili su tri krsta, na kojima su razapeli Hrista i dvojicu razbojnika, pri čemu je Hristov krst bio u sredini.
Nakon svih muka i poniženja, Hristos je molio svog Oca Nebeskog da oprosti ljudima, govoreći: „Oče, oprosti im, ne znaju šta rade.“ Kada je, oko tri sata po podne, Svoj duh predao Ocu, priroda se pobunila protiv nepravde: pomračilo se sunce, otvarali su se grobovi, zemlja se zatresla, a zavesa u hramu se rascepila. Ovi događaji su ostavili dubok utisak na sve prisutne, a kapetan koji je stražario pored krsta priznao je da je Isus bio pravednik.
Pored krsta su ostali Bogorodica, apostol Jovan, Marija Magdalena i nekoliko drugih žena, koje su, skamenjene od bola, gledale beživotno telo svog sina. Josif iz Arimateje je otišao do Pilata i molio ga da mu dozvoli da skine Hristovo telo sa krsta i sahrani ga. Pilat je, s obzirom na to da je sutra subota, dozvolio da se telo skine, kako ne bi stajalo na krstu tri dana. Hristovo telo su obavili platnom i odneli u novu grobnicu, koju je Josif pripremio za sebe, uklesanu u steni.
Na ulazu u grob su stavili ogroman kamen, a Rimljani su postavili straže oko grobnice, plašeći se da bi hrišćani mogli da uzmu telo. Veliki petak se smatra najtužnijim danom u hrišćanstvu, kada se posti i izbegava svaka vrsta slavlja. Od Velikog četvrtka do Vaskrsa, crkvena zvona ne zvone, jer u pravoslavnoj tradiciji predstavljaju znak radosti, već se vreme bogosluženja najavljuje drvenim klepalom.
Običaj darivanja crvenih jaja u dane vaskrsne potiče još iz prvih vekova hrišćanstva, a na Veliki četvrtak obeležavaju se četiri važna događaja: sveto pranje nogu učenicima, Tajna večera, čudesna molitva i izdaja sina Božijeg. Zbog sećanja na izdajstvo Gospoda, pravoslavni hrišćani poste svake srede, uz nekoliko izuzetaka. Suština praznika leži u veri, radosti i duhovnoj pripremi, a ne u brojkama, kako naglašava sveštenik.
Ova priča o Hristovom stradanju i vaskrsenju ostavlja snažan utisak na svakog vernika, podsećajući na važnost žrtve, oprosta i nade u spasenje. Veliki petak je dan kada se hrišćani okupljaju u crkvama, mole se i razmišljaju o Hristovom stradanju, čime se pripremaju za proslavu Vaskrsa, dana kada se slavi Hristovo vaskrsenje i pobeda nad smrću.
