U proteklih 12 godina, Srbija je realizovala gotovo 2.000 kapitalnih projekata koji su značajno doprineli ubrzanju razvoja zemlje. Ova transformacija je obuhvatila intenzivnu izgradnju infrastrukture, uključujući auto-puteve, brze pruge, kao i rekonstrukciju lokalnih i regionalnih puteva. U ovom periodu, otvoreno je oko 552 kilometra savremenih puteva, a trenutno se gradi dodatnih 533 kilometra, čime Srbija postaje jedna od vodećih zemalja u Evropi po brzini izgradnje novih saobraćajnica.
Koridor 10, koji se proteže od Horgoša do Preševa, završen je nakon više od 50 godina čekanja, dok se „Moravski koridor“ povezuje sa auto-putevima Beograd – Niš i „Miloš Veliki“. Osim toga, značajna ulaganja su učinjena i u lučku infrastrukturu, što je ključno za transport robe, ali i za razvoj turizma. Srbija se ponosi svojim nautičkim potencijalima, zahvaljujući rekama Dunavu i Savi, koje omogućavaju plovidbu na više od 1.000 kilometara. Uz to, otvoreno je deset međunarodnih putničkih pristaništa, čime je Srbija dodatno povezala svoje rečne puteve sa Evropom i svetom.
Aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu postao je najveće saobraćajno čvorište u jugoistočnoj Evropi nakon što je potpisan ugovor o koncesiji sa kompanijom Vinci Airports. U proteklim godinama, aerodrom je doživeo značajne promene, uključujući izgradnju novih terminala i modernizaciju postojeće infrastrukture. Broj putnika na ovom aerodromu porastao je sa 3,54 miliona u 2013. godini na 8,4 miliona u 2022. godini.
U oblasti zdravstva, realizovano je oko 300 projekata koji uključuju rekonstrukciju i modernizaciju bolnica i domova zdravlja širom Srbije. Na primer, izgradnja univerzitetske dečje klinike „Tiršova 2“ u Beogradu, koja se prostire na 62.000 kvadrata i vredna je 118 miliona evra, obezbediće savremenije uslove za lečenje najmlađih pacijenata. Takođe, zabeležena su značajna ulaganja u Kliničko-bolnički centar Zemun i Univerzitetski klinički centar Srbije, čime je obezbeđeno 500 novih bolničkih kreveta i 36 operacionih sala.
Tokom poslednje decenije, obnova i opremanje doma za stare, zdravstvenih centara i laboratorija, kao i izgradnja kovid-bolnica u različitim gradovima, predstavljaju dodatne korake ka modernizaciji zdravstvenog sistema. Ulaganja u opremu su takođe značajna, sa kupovinom savremenih dijagnostičkih aparata kao što su rendgen i CT skeneri.
Za unapređenje životne sredine, realizovano je oko 250 ekoloških projekata, uključujući izgradnju kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ova ulaganja doprinose zdravijem životnom okruženju, dok su u školama i vrtićima obnovljeni prostori i oprema.
Kapitalni projekti takođe uključuju obnovu kulturnih institucija. Narodni muzej u Beogradu je otvoren nakon 15 godina, uz ulaganje od 13,8 miliona evra, dok je Hram Svetog Save konačno završen uz investiciju od 43 miliona evra. Ovi projekti doprinose očuvanju kulturnog nasleđa i istorije Srbije.
Industrijske zone su takođe doživele značajne promene. Srbija ima oko 400 industrijskih zona, što je dovelo do otvaranja novih fabrika i zapošljavanja lokalnog stanovništva. Ove investicije su omogućile ne samo direktno zapošljavanje, već i poslove kod kooperanata i u pratećim uslugama.
U cilju energetske sigurnosti, izgrađen je gasovod „Balkanski tok“, što je omogućilo Srbiji da obezbedi stabilnu snabdevenost energentima. Ova infrastruktura je privukla investitore i otvorila nova radna mesta, a planovi za budućnost uključuju projekte kao što je izgradnja Nacionalnog stadiona u Beogradu u okviru „Ekspo 2027“.
Svi ovi projekti zajedno ukazuju na ambiciju i posvećenost Srbije ka održivom razvoju, unapređenju infrastrukture, zdravstva i životnog standarda građana.
