ZAGREB – Odluka hrvatske Vlade da neće platiti dane štrajka u školama nije obeshrabrila organizatore i učesnike, izjavio je šef Nezavisnog sindikata zaposlenih u srednjim školama u Hrvatskoj, Zrinko Turalija, naglašavajući da je odziv na štrajk bio „izvrstan“.
U Hrvatskoj danas štrajkuje oko 500 obrazovnih institucija koje zahtevaju povećanje plata i reforme. Međutim, Vlada smatra da je ovaj štrajk potpuno nepotreban, ističući da su plate u prosveti znatno rasle u poslednjih godinu dana. Turalija je u izjavi za medije istakao da je jasno da je potrebno pokrenuti korake kako bi se motivisali i drugi radnici. „Kad vas neko udara batinom, a nije spreman da sedne za sto… Ako ne bude stola, biće štrajka,“ poručio je Turalija.
Tri sindikata obrazovanja su pred Vladu stavila pet zahteva, od kojih su ključni rast osnovice od 10 posto, linearno povećanje koeficijenata za 8 posto, ili uvođenje privremenog prosvetnog dodatka do primene novih koeficijenata. Iz Vlade su saopštili da je poslednji zahtev protivzakonit.
Štrajk koji se danas održava je jednodnevni, a organizovali su ga školski sindikati „Preporod“, Nezavisni sindikat zaposlenih u srednjim školama i Nezavisni sindikat znanosti i visokog obrazovanja. Ovaj štrajk ima za cilj poboljšanje materijalnog statusa zaposlenih u obrazovanju i obuhvata oko 93 odsto škola u Hrvatskoj, navodi hrvatski „Indeks“.
Sindikalne organizacije su postavile pet ključnih zahteva: povećanje osnovice plata za 10 posto, redefinisanje koeficijenata kroz Uredbu o koeficijentima, privremeni dodatak dok se ne reši sistem koeficijenata, izuzimanje obrazovnog sistema od ocenjivanja prema Zakonu o platama i odlaganje uvođenja reforme strukovnog obrazovanja.
Prema rečima predstavnika sindikata, glavni razlog štrajka je nepravedna pozicija zaposlenih u obrazovanju, koji su, kako tvrde, degradirani tokom reforme sistema koeficijenata. Turalija je naglasio da radnici u prosveti zaslužuju bolje uslove i veće plate, kako bi se mogli posvetiti svom poslu bez dodatnih stresova i briga o egzistenciji.
Vlada je do sada odbila da prihvati zahteve sindikata, smatrajući da su veće plate već postignute, a da su reforme u obrazovanju na dobrom putu. Međutim, sindikati tvrde suprotno, naglašavajući da se morale obezbediti prava radnika u obrazovanju kako bi se osigurao kvalitetan obrazovni sistem.
Štrajk je izazvao različite reakcije u javnosti. Dok neki podržavaju prosvetne radnike i smatraju da je njihova borba za veće plate i bolje uslove rada opravdana, drugi smatraju da je štrajk nepotreban i da može dovesti do problema u obrazovnom sistemu.
Jedan od učesnika štrajka, učitelj iz Zagreba, istakao je da je ovaj potez neophodan kako bi se ukazalo na probleme s kojima se prosvetni radnici suočavaju. „Ne možemo ići dalje bez adekvatne podrške. Moramo se boriti za svoja prava,“ rekao je učitelj.
Sindikalne vođe najavile su mogućnost daljih štrajkova ukoliko se zahtevi ne ispune, a razgovori sa Vladom ne daju rezultate. Ova situacija ukazuje na napetosti između prosvetnih radnika i vlasti, a čini se da će se borba za bolji status prosvetnih radnika nastaviti i ubuduće.
Hrvatska prosveta se suočava s izazovima koji zahtevaju hitno rešenje, a sindikati su odlučni da se bore za poboljšanje uslova rada i života svojih članova. U narednim danima, svi pogledi će biti uprti u pregovore između sindikata i Vlade, s nadom da će se pronaći zajednički jezik i rešenje koje će zadovoljiti obe strane.
