Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je da su carine koje je najavio američki predsednik Donald Tramp greška, ali nije ih smatrala katastrofalnim. U razgovoru za italijansku državnu televiziju RAI, Meloni je naglasila da ne treba precenjivati uticaj ovih carina i da se odgovor na njih mora pažljivo razmotriti. Prema njenim rečima, „ne smemo podsticati uzbunu, to nije katastrofa“, dodajući da nije sigurna da je najbolje rešenje uvođenje recipročnih tarifa kao odgovor na američke carine.
Američka administracija je saopštila da će od 5. aprila stupiti na snagu osnovna carina od 10% za celokupan uvoz u SAD. Od 9. aprila, planiraju se recipročne carine za oko 60 zemalja i teritorija, koje je Bela kuća označila kao „najgore prestupnike“. Neke zemlje će se suočiti samo sa osnovnom carinom od 10%, među kojima su Singapur, Brazil, Australija, Novi Zeland, Turska, Kolumbija, Argentina, Salvador, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija.
Za EU su planirane specifične recipročne carine od 20%, dok će carine prema Kini iznositi 54% (uključujući i ranije carine). Vijetnam će biti suočen sa carinom od 46%, Tajland 36%, a Japan 24%. Ove mere su deo šireg trgovinskog rata koji se vodi između Sjedinjenih Američkih Država i mnogih drugih zemalja, a posebno se odnosi na proizvodnju i tehnologiju.
Meloni je istakla potrebu za smirenim pristupom i analizom situacije pre nego što se donesu konkretne odluke o odgovoru na američke carine. Ona je naglasila da je važno da Italija i EU ne reaguju ishitreno, već da razmotre sve posledice koje bi eventualne recipročne mere mogle doneti. Njena izjava dolazi u trenutku kada se mnoge zapadne ekonomije suočavaju sa izazovima u trgovini i potrebom za stabilnošću.
Ove carinske mere su deo šire strategije američke administracije, koja ima za cilj da zaštiti domaću industriju i radna mesta, ali su takođe izazvale zabrinutost među trgovinskim partnerima. Mnogi analitičari smatraju da će ovo dovesti do povećanja cena za potrošače i potencijalno negativno uticati na globalnu ekonomiju, dok neki lideri zemalja smatraju da će takve mere samo pogoršati trgovinske tenzije.
U ovom kontekstu, Meloni poziva na dijalog i saradnju između zemalja, umesto na eskalaciju sukoba. Ona podseća da je važno raditi zajedno kako bi se pronašla rešenja koja će koristiti svima, a ne samo jednoj strani. U svetlu ovih događaja, mnogi se pitaju kako će se evropske zemlje organizovati i odgovoriti na američke mere, s obzirom na to da su mnoge od njih već pogođene prethodnim trgovinskim ratovima.
Pored toga, Meloni je naglasila važnost očuvanja odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, koje su ključni partner za Italiju i EU. Istovremeno, ona je ukazala na potrebu za jačanjem unutrašnjeg tržišta i podržavanjem domaće proizvodnje kako bi se smanjila zavisnost od stranih tržišta.
Ove carine i reakcije na njih pokreću šira pitanja o budućnosti globalne trgovine i kako će se zemlje prilagoditi novim ekonomskim realnostima. U svetu gde su međuzavisnosti između zemalja postale sve jače, važno je da se pronađu rešenja koja će doprineti stabilnosti i prosperitetu svih učesnika na tržištu.
Meloni je zaključila da je ključno da se unapredi komunikacija i saradnja između zemalja kako bi se izbegli nesporazumi i konflikti koji mogu nastati usled trgovinskih mera. U ovom dinamičnom kontekstu, svi učesnici moraju biti spremni na prilagođavanje i inovacije kako bi se osigurala održivost i razvoj u budućnosti.
