Sekretar finansija Skot Besent nedavno je izneo zabrinutost zbog nedostatka pregovora između Sjedinjenih Američkih Država i Kine u vezi sa tarifnim sporazumima, nazivajući Kinu „najgorim prestupnicima u međunarodnom trgovinskom sistemu“. Ova izjava dolazi u trenutku kada su tenzije između dve najveće svetske ekonomije dodatno pojačane.
Nakon što je američki predsednik Donald Tramp povećao carine na kinesku robu na 104%, Kina je uzvratila s uvođenjem carina od 84% na američku robu. Ova razmena carina pokazuje sve veće trgovinske tenzije koje su postale svakodnevna tema u međunarodnim poslovnim krugovima. Besent je u emisiji Foks Biznis osudio kinesku odluku da ne pregovara o tarifama, ističući da je to štetno ne samo za SAD, već i za Kinu samu.
Prema njegovim rečima, kineska ekonomija je „najneuravnoteženija u istoriji modernog sveta“. On je naglasio da je izvoz Kine u SAD pet puta veći od američkog izvoza u Kinu, što stavlja SAD u povoljniju poziciju. „Oni mogu da podignu svoje carine, ali šta onda? To će se na kraju obiti o glavu Kinezima“, rekao je Besent. Ovaj komentar ukazuje na to da, iako Kina može da odgovori na američke tarife, to ne mora nužno značiti da će iz toga izaći kao pobednik.
Besent je takođe ukazao na to da su lični odnosi između predsednika Trampa i kineskog predsednika Si Đinping veoma dobri. On veruje da bi, uprkos trenutnim napetostima, Kina i SAD mogli da pronađu zajednički jezik i da se kreću ka rebalansu ekonomskih odnosa. „SAD pokušavaju da se rebalansiraju ka većoj proizvodnji, dok Kina teži ka većoj potrošnji“, dodao je.
Ova situacija je rezultat dugotrajnih trgovinskih nesuglasica između SAD i Kine. Tokom godina, Sjedinjene Američke Države su se žalile na kineske prakse kao što su krađa intelektualne svojine, subvencionisanje domaćih industrija i nepoštene trgovačke prakse. Ove optužbe su dovele do uvođenja više tarife na kinesku robu, što je, s druge strane, izazvalo odmazdu sa kineske strane.
Povećanje carina nije samo ekonomsko pitanje, već i političko. Trampova administracija koristi ovu strategiju kao deo šireg plana da ponovo pregleda i preuredi međunarodne trgovinske sporazume koji su, kako smatraju, nepošteni prema američkim proizvođačima. U tom kontekstu, kineska odluka da ne pregovara može se posmatrati kao znak otpora prema američkoj politici.
Iako je situacija napeta, postoje nagoveštaji da bi se mogli obnoviti pregovori između dve strane. Američki zvaničnici su u više navrata naglašavali važnost dijaloga i saradnje, posebno s obzirom na globalne izazove kao što su klimatske promene i pandemija COVID-19. Međutim, bez konkretnih koraka prema kompromisu, trgovinski rat može se nastaviti, sa potencijalno ozbiljnim posledicama po obe ekonomije.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da trgovinski ratovi ne utiču samo na ekonomske odnose između zemalja, već i na svakodnevni život građana. Povećanje carina može dovesti do rasta cena potrošačkih dobara, što bi moglo dodatno opteretiti američke porodice koje se već suočavaju sa inflacijom. S druge strane, Kinezi bi mogli da se suoče sa smanjenjem potražnje za njihovim proizvodima na američkom tržištu, što bi moglo ugroziti radna mesta i privredu.
U zaključku, trenutna situacija između SAD i Kine predstavlja kompleksan izazov koji zahteva pažljivo balansiranje između ekonomskih interesa i političkih strategija. Bez obzira na to koliko su lični odnosi lidera dobri, ekonomija se ne može voditi isključivo na osnovu prijateljskih veza; potrebni su konkretni koraci ka rešenju sporova i postizanju održivog trgovinskog okvira koji će koristiti obe strane.
