Parlament Crne Gore danas je ponovo počeo sa radom nakon gotovo dva meseca blokade, što je potvrdio predsednik Andrija Mandić. Ova situacija je nastala usled neuspešnih pregovora između vlasti i opozicije koji su imali za cilj prevazilaženje političke krize. Ipak, nastavak sednice je bio obeležen tenzijama, jer je nekoliko opozicionih poslanika kažnjeno udaljenjem iz Skupštine na period od 15 dana.
Opozicija je tokom današnjeg zasedanja pokušala da blokira rad parlamenta, a incident je nastao kada su poslanici iz opozicione partije DPS pokušali da spreče poslanika iz vladajuće koalicije, Vasilija Čarapića iz PES-a, da uđe u zgradu. Ova situacija je izazvala dodatne tenzije, a Čarapić je izjavio da ga opozicija ne može zaustaviti, te da će nastaviti da se bori za svoje političke ciljeve.
Na kraju, kako bi se izbegle dalje konfrontacije, poslanici DPS-a su pustili potpredsednika Skupštine Borisa Pejovića i Čarapića da uđu u prostoriju ispred njihovog kluba. Ovaj potez je delovao kao pokušaj da se smiri situacija i spreči eskalacija sukoba unutar parlamenta.
Boris Mugoša, poslanik Socijaldemokratske partije, kritikovao je rad parlamenta, nazivajući ga fingiranim dogovorom koji predstavlja slom demokratije. On je istakao da je predsednik Skupštine, Mandić, preduzeo nedemokratske mere nakon što je saznao za opozicioni plan, što je dodatno pojačalo tenzije između vlasti i opozicije.
Andrija Mandić je takođe izjavio da su pokušaji opozicije da formira koaliciju sa PES-om propali, naglašavajući da je to nemoguće jer je PES deo vladajuće većine. Ova izjava dodatno je pojačala razdore između dva politička bloka.
Na sednici Kolegijuma predsednika parlamenta, Mandić je najavio meru udaljenja opozicionih poslanika, što je izazvalo negodovanje među opozicionim članovima. Opozicija je, inače, blokirala rad Skupštine od sredine decembra prošle godine, zahtevajući ukidanje odluke Ustavnog odbora o penzionisanju sudije Ustavnog suda Dragane Đuranović.
Ova politička kriza u Crnoj Gori ukazuje na duboke podele koje postoje unutar parlamenta i šire društvene podela. Opozicija se oseća marginalizovanom i smatra da su njihovi zahtevi zanemareni, dok vlast tvrdi da deluje u skladu sa zakonima i pravilima koja su na snazi.
U međuvremenu, stručnjaci i analitičari upozoravaju na potencijalne posledice ovakvih političkih sukoba. Politička nestabilnost može uticati na ekonomiju i društveni život građana, a takođe može izazvati i veće proteste i nezadovoljstvo među stanovništvom.
U svetlu ovih događaja, budućnost političke situacije u Crnoj Gori ostaje neizvesna. Očekuje se da će se tenzije između vlasti i opozicije nastaviti, a dalji koraci obe strane bi mogli značajno oblikovati politički pejzaž zemlje u narednim mesecima.
Na kraju, jasno je da je situacija u Crnoj Gori kompleksna i da zahteva hitno rešenje kako bi se obezbedila stabilnost i demokratski procesi. Opozicija i vlast će morati da pronađu zajednički jezik kako bi izbegli dalje sukobe i osigurali da parlament funkcioniše u interesu svih građana. U suprotnom, posledice bi mogle biti dalekosežne i negativno uticati na budućnost države.
