Na parlamentarnim izborima na Grenlandu, opoziciona stranka Demokratik osvojila je najviše glasova, prema preliminarnim rezultatima, sa 29,9 procenata osvojenih glasova. Ova stranka, koja se zalaže za sporiji pristup nezavisnosti, nadmašila je vladajuću stranku Inuit Atakatigiit (IA), koja se našla na trećem mestu sa 21,4 procenata. Stranka Siumut, koalicioni partner IA, završila je na četvrtom mestu sa 14,7 procenata, što predstavlja značajan pad u odnosu na prethodne izbore kada su zajedno osvojile dve trećine glasova biračkog tela.
Lider stranke Demokratik, Jens Frederik Nilsen, izjavio je da građani traže promene i da žele više biznisa za finansiranje socijalnog blagostanja. „Ne želimo nezavisnost sutra, želimo dobar temelj“, rekao je Nilsen. S obzirom na rezultate izbora, on će morati da razgovara sa drugim strankama kako bi formirao koaliciju. Još jedna opoziciona stranka, Nalerak, koja se zalaže za brže raskidanje veza sa Danskom, osvojila je 24,5 procenata glasova.
Ana Vanghim, članica stranke Demokratik, naglasila je da će njihov glavni fokus biti politika za koju su izabrani, ali će morati da razgovaraju i sa drugim strankama kako bi utvrdili gde one stoje. U ovom trenutku nije jasno sa kojom će strankom Demokratik formirati novu koaliciju.
Sve dominantne partije na Grenlandu slažu se u želji za nezavisnošću od Danske, ali nijedna stranka nije ponudila konkretan vremenski okvir za ostvarenje tog cilja. „Uspeh stranaka Demokratit i Nalerak ukazuje na to da mnogi na Grenlandu žele nezavisnost, ali im je jednako stalo i do socijalnih pitanja“, rekao je Dvejn Rajan Menzes iz britanske organizacije Polar Research and Policy. Razlika između ovih stranaka leži u tome što je za Nalerak nezavisnost glavni cilj, dok je za Demokratik to više krajnji cilj.
Aktuelni premijer Mute Egede izjavio je da poštuje rezultate izbora i da se raduje da čuje šta će druge strane ponuditi u pregovorima o koaliciji. Njegova stranka, IA, vidi nezavisnost kao dugoročni projekat koji zahteva godine pregovora i dalji ekonomski napredak.
U međuvremenu, razgovori o Grenlandu na globalnoj sceni postaju sve značajniji. Kako se svet suočava sa novim geopolitičkim izazovima, položaj Grenlanda i njegovi bogati resursi čine ga važnim igračem. Sjedinjene Američke Države već imaju vojnu bazu na severozapadu Grenlanda, a analitičari smatraju da stav predsednika Trampa može povećati pregovaračku moć Grenlanda prema Danskoj.
Grenland je bio pod danskom vlašću sve do 1953. godine, kada je stekao veća ovlašćenja za samoupravu. Godine 2009. dobio je dodatna ovlašćenja u vezi sa mineralima, policijom i sudovima, ali Danska i dalje kontroliše sigurnost, odbranu i spoljnopolitičke politike. Iako su političari sa Grenlanda više puta naglasili da nisu zainteresovani za aneksiju, otvoreni su za pregovore sa Sjedinjenim Državama o vađenju minerala i drugim investicijama.
Prema anketama, većina Grenlanđana se ne želi pridružiti Sjedinjenim Američkim Državama, a gotovo polovina njih smatra da je interes Trampa pretnja. „Snažno verujem da ćemo vrlo brzo početi da živimo život zasnovan na tome ko smo, na našoj kulturi i jeziku“, rekao je Kupanuk Olsen iz stranke Nalerak.
Kako se svet brzo menja, izbori na Grenlandu postaju ključni za budućnost ostrva, a očekuje se da će nova vlada igrati značajnu ulogu u oblikovanju odnosa sa Danskom i potencijalnim saveznicima. Tenzije između Grenlanda i Danske, uz rastući pokret za nezavisnost, doprinose jačanju pozicije Grenlanda na globalnoj sceni.
