Prošireni rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu održao je sednicu na kojoj su doneli važne zaključke u vezi sa finansiranjem visokog obrazovanja, u kontekstu ispunjenja četvrtog zahteva plenuma studenata. Ova odluka predstavlja značajan korak ka unapređenju finansijske podrške studentima i jačanju autonomije univerziteta.
Prema saopštenju rektorskog kolegijuma, ključni deo zahteva odnosi se na pokriće troškova studenata po osnovu školarine. Predloženo je da se izmenama zakona i drugih propisa uspostavi finansijsko-pravni aranžman između države i studenata, prema kojem bi država bila obavezna da pokrije 50% plaćene školarine. Ova inicijativa ima za cilj da olakša finansijsko opterećenje studentima i omogući im pristup kvalitetnom obrazovanju.
Osim toga, rektorski kolegijum će Ministarstvu prosvete uputiti inoviran nacrt izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, koji je Univerzitet izradio u decembru 2024. godine. Ove izmene bi trebale da dovedu do poboljšanja u načinu na koji se finansira visoko obrazovanje, kao i do veće transparentnosti i efikasnosti u upotrebi budžetskih sredstava.
Jedan od ključnih zaključaka sednice odnosi se na obezbeđivanje pune autonomije univerziteta i fakulteta čiji je osnivač Srbija. To podrazumeva pravo univerziteta da samostalno utvrđuju visinu školarine, njenu naplatu i raspolaganje sredstvima koja od nje proizlaze. Ovaj pristup je od suštinskog značaja za jačanje akademske slobode i omogućavanje institucijama da efikasnije upravljaju svojim resursima.
Takođe, rektorski kolegijum naglasio je potrebu da se svim fakultetima obezbedi pokriće punog iznosa stalnih troškova, kao i troškova po osnovu prava zaposlenih, u skladu sa zakonom i posebnim kolektivnim ugovorom. Ovaj zahtev ima za cilj da osigura stabilnost i održivost finansiranja fakulteta, što je ključno za kvalitet obrazovanja i radnog okruženja.
U zaključcima se takođe ističe važnost obezbeđivanja pokrića troškova materijala fakultetima, u iznosu srazmernom udelu budžetskih prihoda koje fakulteti ostvaruju od Ministarstva prosvete. Ova mera je važna za omogućavanje fakultetima da nesmetano funkcionišu i pruže kvalitetno obrazovanje studentima.
Rektorski kolegijum je jasno naglasio da modalitet ispunjenja zahteva studenata ne sme dovesti do smanjenja budžetskih ni sopstvenih prihoda nijedne visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija. Ova izjava ukazuje na opredeljenje da se ne ugrozi finansijska stabilnost institucija u procesu implementacije ovih promena.
Osim svega navedenog, rektorski kolegijum je ukazao na potrebu da se u budžetu Republike obezbede sredstva za izjednačavanje osnovice za obračun plata zaposlenih u visokom obrazovanju sa osnovicom za obračun plata zaposlenih u ustanovama drugih nivoa obrazovanja. Ovaj korak je važan za osiguranje pravednog i ravnomernog tretmana zaposlenih u obrazovnom sistemu.
U svetlu ovih odluka, očekuje se da će doći do značajnih promena u načinu finansiranja visokog obrazovanja u Srbiji, što će u budućnosti imati pozitivan uticaj na studente i kvalitet obrazovanja. Ove mere bi mogle doprineti smanjenju finansijskog opterećenja studenata i omogućiti im da se fokusiraju na svoje akademske obaveze, bez prevelikog stresa zbog troškova školovanja.
U zaključku, rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu je prepoznao hitnost i značaj zahteva studenata i preduzeo konkretne korake ka njihovom ispunjenju, što predstavlja pozitivan signal za budućnost visokog obrazovanja u Srbiji. Očekuje se da će ovakve inicijative doprineti jačanju autonomije univerziteta, kao i poboljšanju uslova za studente i zaposlene u obrazovnom sektoru.
