Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog mučenika Kodrata Korintskog i druge mučenike koji su patili zajedno s njim. Ova svetkovina podseća vernike na važnost hrabrosti i vere u teškim vremenima, kao i na snagu duhovnog otpora prema progonima.
Pre više vekova, u vreme kada su hrišćani bili progonjeni, mnogi vernici su se sklanjali u pećine i planine. Tako je i majka Kodrata, bežeći od progona, nosila ga u svom stomaku dok je tražila sklonište. Nažalost, umrla je ubrzo nakon njegovog rođenja, ostavljajući malog Kodrata da odrasta u divljini, gde je bio sam i izolovan.
Verovanje hrišćana jeste da je Kodrat, prema Božjem promislilu i uz pomoć anđela čuvara, bio zaštićen i hranjen tokom svog odrastanja. Priča se da je, kao što je Bog davao manu Izraelcima u pustinji, i Kodratu slala slatku rosu s neba, koja mu je bila hrana.
Kada je napunio dvanaest godina, Kodrat se preselio u grad, gde su ga zatekli dobri ljudi koji su ga zavoleli i poslali u školu. U toj sredini, on je stekao znanje o lekarstvu, lečeći bolesnike prirodnim lekovima, ali i molitvom, koju je naučio još od malih nogu.
Međutim, vreme mira nije dugo trajalo. Kada je počelo novo gonjenje hrišćana pod carem Dekijem, Kodrat je uhvaćen i bačen u tamnicu. Njegovi drugovi, Kiprijan, Dionisije, Anekt, Pavle i Kriskent, pridružili su mu se u ispovedanju Hristovog imena, što ih je sve dovelo do zajedničkog mučeništva.
Mučili su ih po ulicama, udarajući ih štapovima i kamenjem, sve dok ih nisu doveli na gubilište. Pre nego što su izgubili život, pomolili su se Bogu, a zatim su poginuli od mača. Na tom mestu, prema legendi, iz zemlje je potekla voda koja se i danas naziva Kodratovim imenom, simbolizujući njegovu žrtvu i smrt za veru.
Sveti mučenici su postradali u 250. godini u Korintu, tokom vladavine cara Dekija i njegovog namesnika Jasona. Njihova hrabrost i posvećenost veri ostavili su dubok trag u istoriji hrišćanstva, a njihov dan se i danas slavi u pravoslavnoj tradiciji.
U pravoslavnom hrišćanstvu postoji duboko ukorenjeno učenje o ljubavi, saosećanju i poštovanju dostojanstva svakog čoveka, jer je svaki čovek stvoren po liku Božjem. Ova učenja podsećaju vernike na važnost međusobnog poštovanja i podrške, posebno u teškim vremenima.
Život u pravoslavnoj tradiciji često se doživljava kao borba, ali ne u fizičkom smislu. Umesto toga, to je duhovni put kroz koji vernik raste i stiče dublje razumevanje svoje vere. U ovom kontekstu, život svetih mučenika predstavlja ideal borbe za veru i istinu, čak i po cenu sopstvenog života.
Svi mučenici, među kojima je bio i Kodrat, bili su mladići, vojnici rimskog cara Likinija, koji su čvrsto verovali u Isusa Hrista. Njihova hrabrost i odlučnost u očuvanju svoje vere i danas inspirišu hrišćane širom sveta.
U svetlosti njihovih žrtava, pravoslavna crkva poziva vernike da se sete važnosti ljubavi, saosećanja i podrške prema bližnjima. Ove vrednosti su temelj hrišćanske vere i podstiču zajednicu da se okuplja u zajedničkoj molitvi i sećanju na sve svete mučenike.
Na današnji dan, pravoslavni vernici se okupljaju u crkvama kako bi proslavili život i mučeništvo Svetog Kodrata, moleći se za snagu i hrabrost da se suoče sa sopstvenim izazovima i teškoćama u životu. Njihova seća na svetog mučenika Kodrata i njegove drugove ostaje večna inspiracija za sve one koji traže svetlost i nadu u svojoj veri.
