Američki potpredsednik Džej Di Vens izjavio je tokom posete Grenlandu da je ovo ostrvo sada manje bezbedno nego pre nekoliko decenija i da bi bilo sigurnije pod vođstvom Sjedinjenih Američkih Država nego Danske. Vens je istakao da Danska nije dovoljno investirala u bezbednost Grenlanda i da je potrebno da se ta situacija promeni. Njegove reči dolaze u trenutku kada se povećava interesovanje SAD za ovu poluautonomnu dansku teritoriju.
„Naš argument je zaista sa rukovodstvom Danske, koje je premalo uložilo u Grenland i u njegovu bezbednosnu arhitekturu. To se jednostavno mora promeniti“, rekao je Vens, dodajući da će politika SAD u vezi s tim biti drugačija. Ova izjava dolazi u svetlu sve većeg geopolitičkog interesa za region Arktika, koji sadrži važne resurse.
Vens je tokom posete vojnoj bazi na Grenlandu naglasio da ne veruje da će biti potrebna vojna sila za preuzimanje Grenlanda. „Ne mislimo da će vojna sila ikada biti neophodna, jer verujemo da su ljudi Grenlanda racionalni i dobri. Mislimo da možemo da sklopimo dogovor u stilu Donalda Trampa kako bismo osigurali bezbednost ove teritorije, ali i Sjedinjenih Američkih Država“, rekao je on.
Ova izjava dolazi nakon što je Tramp više puta izrazio interesovanje za Grenland, uključujući ideju o njegovoj kupovini, što je izazvalo međunarodnu pažnju. Vens je ponovio stav da će SAD biti otvorene za dijalog sa Grenlanđanima o njihovoj budućnosti i mogućem samoopredeljenju.
Tokom posete, američku delegaciju dočekalo je vojno osoblje u svemirskoj bazi Pitufik. Vens je naglasio da će razgovarati o vojnim doprinosima nacionalnoj bezbednosti SAD, što je Tramp naveo kao ključni razlog za preuzimanje kontrole nad danskom teritorijom. „Naravno, dobićemo brifing o tome šta vi radite svaki dan, a zatim ćemo razgovarati samo o tome“, rekao je Vens.
Interesovanje SAD za Grenland nije novo, ali je u poslednje vreme postalo sve izraženije. Vens je ukazao na važnost arktičke bezbednosti, s obzirom na to da dve trećine teritorije Grenlanda leži iznad arktičkog kruga, gde se nalaze ključni resursi poput retkih zemnih elemenata, nafte i prirodnog gasa.
Tramp je od početka svog mandata više puta naglašavao želju da proširi američki uticaj u regionu, a nedavne izjave Vensa dodatno su pojačale spekulacije o mogućem preuzimanju kontrole nad Grenlandom. „Ono što je predsednik rekao je da moramo da imamo više pozicija na Grenlandu. Ponovo nam je potrebna zbog bezbednosti američkog naroda“, izjavio je Vens.
Kako se globalna politika menja, tako i interesovanje za Arktik raste. S obzirom na klimatske promene koje otvaraju nove pomorske rute i potencijalne resurse, mnoge zemlje, uključujući Rusiju i Kinu, takođe su fokusirane na ovaj region. Američki zvaničnici smatraju da bi aktivnija prisutnost SAD na Grenlandu doprinela stabilnosti i bezbednosti ne samo za Ameriku, već i za čitavu regiju.
Ova situacija stvara dodatne tenzije između SAD i Danske, s obzirom na to da Danska još uvek ima suverenitet nad Grenlandom. Vensova poseta i izjave ukazuju na to da će se odnos između SAD i Danske, kao i budućnost Grenlanda, nastaviti razvijati u kontekstu sve većih geopolitičkih rivalstava.
U svetlu ovih događaja, pažnja međunarodne zajednice će se sigurno fokusirati na dalje korake koje će preduzeti Sjedinjene Američke Države, kao i na reakcije Danske i Grenlanđana na američku politiku prema ovom strateškom regionu.
