Na komemorativnom skupu u Beogradu, održanom u čast Igoru Bojoviću, dramskom piscu i dugogodišnjem upravniku Pozorišta lutaka „Pinokio“ i „Boško Buha“, okupili su se prijatelji, kolege i poštovaoci njegovog rada. Ovaj emotivni događaj obeležen je sećanjima na Bojovića, koji je preminuo 2025. godine. Njegova dela i doprinos pozorišnoj umetnosti ostavili su dubok trag u srcima mnogih.
Reditelj Darjan Mihajlović, koji je otvorio skup, govorio je o Igoru kao o „malom princu“, ističući njegovu sposobnost da privuče pažnju i inspiriše ljude. „Govorio si da je centar sveta vir, najveći vir. Sve se oko tebe vrti, ali je u tebi savršeno mirno“, naveo je Mihajlović, dodajući da je Igor uvek imao poseban uvid u svet oko sebe. Njegove reči i misli, iako nikada objavljene, ostale su trajni deo njegovog nasleđa.
Vladan Đurković, trenutni direktor „Pinokija“, naglasio je Igorovu posvećenost pozorištu i umetnosti. On je verovao u magiju scene i moć priče, smatrajući da umetnost može promeniti svet. „Umeo je svojom maštom da nas podstakne na razmišljanje“, rekao je Đurković, osvrćući se na Bojovićevo duboko razumevanje pozorišta.
Glumac Goran Balačević prisetio se prvih dana kada je Igor bio nepoznati student dramaturgije. „Igrali smo se u Malom pozorištu ‘Duško Radović’, a njegove predstave su postale hitovi, ostavljajući neizbrisiv trag“, rekao je Balačević. Podsetio je na Igorovu nagradu za životno delo „Mali princ“, koja je dodatno osvetlila njegovu karijeru.
Lako Nikolić, nekadašnji upravnik, nazvao je Igora „malim princem, naoružanim oštrom olovkom“, ističući njegovu sposobnost da prevaziđe izazove i organizuje međunarodne festivale u teškim vremenima. „Uspeli smo da nastupamo u 13 evropskih zemalja, i to sa velikim uspehom,“ dodao je Nikolić, ukazujući na Igorovu posvećenost i ljubav prema pozorištu.
Dejan Lutkić, takođe se oprostio od Igora, podsećajući na njegovu duhovitost i preciznost u pisanju. „I njegove rečenice su bile kao isklesane, dok je stvarao za decu“, rekao je Lutkić, naglašavajući važnost Igora kao pisca koji je uvek imao na umu najmlađe publike.
Dramaturg Mila Mašović pročitala je pismo njegovih kolega, koje je odražavalo njihovu zahvalnost i poštovanje prema Igoru. U pismu se navodi da su se nadali da Igor nikada neće biti zaboravljen i da će se njegov duh nastaviti kroz dela koja je ostavio. „Smeh je samo jedno od tvojih sredstava koje nikada nećemo zaboraviti“, stoji u pismu.
Reditelj Jug Radivojević se prisetio zajedničkih trenutaka, govoreći o njihovom prijateljstvu i zajedničkom radu tokom godina. „Trideset pet godina uživanja u divnim i duhovitim razgovorima, nezaboravnim putovanjima“, rekao je Radivojević, ističući Igorovu sposobnost da inspiriše i poveže ljude.
Milan Karadžić istakao je Igorovu darovitost i poseban način pisanja. „Svaka njegova drama bila je pravi biser. Njegovi likovi su obožavani od strane glumaca, a on je bio najbolje društvo“, rekao je Karadžić, dodajući da je Igor bio poznat po svojoj duhovitosti i šalama.
Na kraju komemoracije, prisutni su se oprostili od Igora Bojovića sa tugom, ali i sa radošću zbog svega što je postigao. Njegov doprinos pozorištu i ljubav prema umetnosti ostaviće neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga poznavali i voljeli. Njegova dela će živeti i dalje, inspirišući buduće generacije.
