Dvojica nezavisnih timova istraživača su razvila test koji može da otkrije znakove Alchajmerove bolesti u krvi sa izuzetnom preciznošću, što bi moglo da bude revolucionarno otkriće u dijagnostici te bolesti. Novi metod uključuje merenje nivoa proteina p-tau 217, koji je pokazatelj bioloških promena u mozgu obolelih osoba. Pojedini stručnjaci veruju da bi ovaj test mogao da bude bolji od trenutnih testova u razvoju.
Istraživači iz Švedske, Sjedinjenih Američkih Država i Kolumbije su analizirali krvne uzorke pacijenata kako bi utvrdili p-tau 217 protein, koji je pokazatelj Alchajmerove bolesti. Njihovi rezultati su pokazali da je ovaj test bio više od 90% tačan u prepoznavanju osoba sa Alchajmerovom bolešću, a istovremeno je bio isto toliko tačan u isključivanju ove bolesti kod osoba koje je nisu imale. Studija je takođe otkrila da je nivo ovog proteina bio povezan sa stepenom oštećenja mozga kod pacijenata.
Profesor Majkl Shulf sa Univerziteta Vašington u St. Louisu, koji je predvodio jedno od istraživanja, rekao je da je ovo otkriće „potencijalno transformaciono“ i da bi moglo da omogući ranu dijagnozu, kao i praćenje bolesti tokom vremena.
Istraživači su takođe testirali ovaj metod na uzorcima krvi koje su prikupili pre tri do pet godina od pacijenata koji su kasnije razvili Alchajmerovu bolest. Njihovi testovi su tačno predvideli koji će pacijenti razviti ovu bolest, što ukazuje na to da je p-tau 217 protein rani pokazatelj Alchajmerove bolesti.
Ovo otkriće bi moglo da znači veliki napredak u dijagnostici i lečenju Alchajmerove bolesti, koja utiče na milione ljudi širom sveta, a za koju trenutno ne postoji efikasan tretman. Dr Kenji Sekiguchi, viši autor studije koja je izvela Suzukijeva laboratorija iz Japana, rekao je da je ovo „jednostavna i visoko precizna“ metoda koja bi mogla da bude važna u ranom otkrivanju Alchajmerove bolesti.
Sa sve većim brojem starijih ljudi širom sveta, Alchajmerova bolest postaje sve veći javnozdravstveni problem. Trenutno, dijagnoza ove bolesti se postavlja na osnovu mentalnih testova, neuroloških pretraga i drugih kliničkih metoda, koje često nisu 100% tačne.
Ovo otkriće takođe bi moglo da pomogne kompanijama koje trenutno razvijaju lekove za Alchajmerovu bolest, omogućavajući im da selektivnije odabiru kandidate za klinička istraživanja, kao i da prate efikasnost svojih lekova tokom vremena.
Ipak, postoje i neka pitanja oko ovog otkrića, uključujući i to kako će se test tačno primenjivati u praksi, kao i da li će biti dostupan pacijentima širom sveta. Takođe, potrebno je sprovesti dalja istraživanja kako bi se utvrdilo kako ovo otkriće utiče na druge tipove demencije, kao i da li će biti moguće koristiti ovaj test kao rani pokazatelj za druge neurodegenerativne bolesti.
Ovo otkriće nudi nadu milionima ljudi širom sveta koji žive sa Alchajmerovom bolešću, kao i njihovim porodicama, te bi moglo da označi prekretnicu u pristupu ovoj bolesti. U svakom slučaju, ovo je samo početak, a istraživači se nadaju da će njihovo otkriće dovesti do novih, efikasnijih tretmana za Alchajmerovu bolest.
