Ogovaranje, često zanemarivano kao „bezazleno“ ponašanje, ima razorne posljedice po duhovni život. Sveti oci pravoslavlja jasno su upozoravali na ovu strast, koja kvari dušu, udaljava čovjeka od Boga i vodi ga u osudu drugih.
Sveti Grigorije Bogoslov nas podsjeća: „Ništa nije ugodnije za ljude od ogovaranja, naročito kada je podstaknuto mržnjom.“
Ova opasna sklonost ka osuđivanju bližnjih ne samo da narušava međuljudske odnose, već nas stavlja pred Božiji sud. Sveti Jovan Zlatousti opominje: „Kada neko troši sve svoje brige na prekomerno ispitivanje tuđeg života, posljedica će biti zanemarivanje porodičnih obaveza, koje će sve više propadati. Onaj ko s mržnjom posmatra tuđi život nikada neće dobiti oproštaj za svoje sopstvene grehe. Jer, Bog će nas suditi ne samo prema vrsti naših grehova, već i prema načinu na koji sudimo drugima.“
Sveta Sinkletikija nas uči kako ogovaranje utiče na našu duhovnu čistoću: „Ogovaranje je težak i smrtni greh. Ipak, neki ga prihvataju kao hranu i odmor. Ti, pak, ne prihvataj u sebe tuđe zlo, već čuvaj svoju dušu čistom. Ako prihvatiš prljave reči onoga koji ogovara, u svojoj molitvi će ti se pojaviti nečisti pomisli, i bez razloga ćeš mrzeti ljude koji te okružuju.“
Na mudar način, Sveti Kasijan Rimljanin podsjeća na zamke ogovaranja: „Đavo te uspavljuje dok slušaš duhovne pouke, ali ne i kada ogovaraš.“
Koren ove pogubne navike često leži u mržnji i zlopamćenju, kako nas podsjeća Sveti Jovan Lestvičnik: „Ogovaranje nastaje iz mržnje i zlopamćenja.“
Dodajući duboku duhovnu dimenziju, on kaže: „Ko želi da pobedi duh ogovaranja, neka ne osuđuje čovjeka koji je pogrešio, već demona koji ga je podstakao na greh. Jer, niko ne želi da greši protiv Boga, iako svi po svojoj volji grešimo.“
Ostaviti tuđe greške po strani ključ je duhovnog napretka, što nas uči Sveti Pajsije Svetogorac: „Počećeš da radiš na sebi tek kada prestaneš da gledaš šta rade drugi oko tebe.“
Sveti Luka Krimski podsjeća da riječi koje izgovaramo mogu biti duhovna prljavština: „Postala je loša navika da, čim saznamo nešto o bližnjem, idemo da to svima razglašavamo. Otvorite grob i videćete kakva se nečistoća i smrad u njemu nalaze. Ista duhovna nečistoća izlazi iz naših usta kada osuđujemo bližnje.“
Na kraju, Starac Emilijan Simonopetritski savjetuje: „Saznavanje o zlobama i gresima drugih, bilo da su mali ili veliki, kvari naš razum i slabi naše sile, jer to nije u skladu sa Božijom voljom. Zato ne treba da želimo da znamo šta drugi rade. Ako mi neko dođe da priča o drugima, zatvoriću mu usta ili ću otići.“
Ogovaranje, iako često potcijenjeno, nosi sa sobom duhovni teret koji nas udaljava od Boga i bližnjih. Čuvajući svoj jezik i sluh, biramo put ka duhovnoj čistoti i spasenju.
