Evropska unija (EU) se priprema da odgovori na najavljene američke carine koje je uveo predsednik SAD Donald Tramp. Prema informacijama iz američkog portala „Politiko“, EU planira da cilja proizvode iz saveznih država u kojima Tramp ima najveću podršku. Tramp je nedavno najavio carine od 20 procenata na skoro sve proizvode iz EU, što je izazvalo reakciju predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen. Ona je izjavila da je EU „spremna da postigne dobar sporazum“ sa Amerikom i predložila ukidanje carina na industrijsku robu. Međutim, Trampov fokus na smanjenje trgovinskog deficita čini ovaj predlog „nedovoljnim“.
Tramp insistira na tome da EU kupuje američke energente u količini koja bi odgovarala trgovinskom suficitu koji evropski blok ima sa SAD. Pominje se cifra od 350 milijardi dolara, iako se smatra da je realnija vrednost između 216 i 236 milijardi dolara. U međuvremenu, prema internom dokumentu do kojeg je došao „Politiko“, EU planira da uvede carine do 25 procenata na američke proizvode ukupne vrednosti 22,1 milijardu dolara. Na spisku proizvoda na koje bi mogle biti uvedene carine nalaze se poljoprivredni i industrijski proizvodi, uključujući soju, meso, duvan, čelik, gvožđe i aluminijum.
Evropski trgovinski stručnjaci koriste „pasivnu agresiju“ kako bi pogodili Trampovu političku bazu. Očekuje se da će glasanje o carinama biti održano uskoro, a njihovo stupanje na snagu biće postepeno. Primer ove taktike je soja, koja je od velike važnosti za regije koje podržavaju republikance. EU razmatra uvođenje carine od 25 procenata na soju počev od 1. decembra, a čak 82,5 procenata američke soje dolazi iz Luizijane, koja je dom Majku Džonsonu, predsedniku Predstavničkog doma.
Proizvođači soje su već izrazili nezadovoljstvo Trampovim pristupom trgovini, naglašavajući da carine „ne treba shvatati olako“. Pored soje, EU bi mogla da uvede carine i na govedinu iz Kanzasa i Nebraske, piletinu iz Luizijane, auto-delove iz Mičigena, cigarete sa Floride, kao i drvnu industriju iz Severne Karoline, Džordžije i Alabame. Na listi proizvoda su takođe sladoled iz Arizone, tekstil iz Južne Karoline, električne ćebad iz Alabame, kravate sa Floride, veš-mašine iz Viskonsina i testenina iz Južne Karoline.
Ovaj trgovinski sukob koji je pokrenuo Tramp može skupo koštati Vašington, jer bi protivmere iz Kine, Kanade i EU mogle da ugroze čak 90 milijardi dolara američkog izvoza. U međuvremenu, Trampova administracija se suočava sa kritikama zbog načina na koji vodi trgovinsku politiku, a proizvođači u SAD strahuju od posledica koje bi carine mogle imati na njihovo poslovanje.
Trgovinski odnosi između SAD i EU su kompleksni i često podložni promenama, posebno u svetlu Trampovih politika. Dok se Tramp fokusira na smanjenje trgovinskog deficita, EU nastoji da zaštiti svoje interese i odgovori na mere koje smatra nepravednim. Ova situacija može dovesti do povećane napetosti između dva bloka, a potencijalni trgovinski sukob može imati dalekosežne posledice za ekonomije obe strane.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti razvoj situacije i potencijalne pregovore koji bi mogli uslediti. Ukoliko se ne postigne sporazum, trgovinski rat između SAD i EU mogao bi eskalirati, sa ozbiljnim posledicama za obe strane. U ovom trenutku, ključni izazov leži u pronalaženju ravnoteže između zaštite domaće industrije i održavanja zdravih trgovinskih odnosa s ključnim partnerima.
