Tačno 40 dana od smrti trebalo bi održati parastos jer, prema hrišćanskom verovanju, duša pokojnika tada izlazi pred Boga. Mnogima unosi nemir pitanje kako tačno izračunati tih 40 dana, odnosno da li se to računa „tačno u dan“. Protojerej stavrofor Milan Gardović naglašava da parastos treba održati na tačan datum, nakon 40 dana od upokojenja, i da ne treba pomerati taj termin.
U svojoj izjavi, Gardović objašnjava da su od desetog veka ustanovljene liturgije i pomeni za upokojene, koji su se vršili uvek tokom Svete liturgije. „Sveta nam Crkva ukazuje na subotnji dan, posvećen onima koji su se preselili iz ovog života u onaj večni. Zadušnice su dan za duše preminulih, a četiri puta godišnje ih obeležavamo Svetom liturgijom i parastosom“, naglašava. Ove službe uvek padaju u subotu, što je dan kada se tradicionalno sećamo preminulih.
Gardović dalje objašnjava kako se računa 40. dan od upokojenja. „Važno je imati u vidu kada prema crkvi novi dan počinje. Što se tiče 40. dana od usnuća, Crkva nas uči da se dan računa do 16 časova, a posle toga je novi dan. To možemo primetiti i u stvaranju sveta, gde se kaže ‘i bi veče i bi jutro’. Prvo bi veče, pa onda novi dan“, ističe protojerej. Četrdesetnica se uvek pravi onog dana kada 40. dan pada, jer se tada, prema verovanju Crkve, duša rastavlja od materijalnog sveta. Šest meseci i godišnjica se obeležavaju u najbližu subotu, kao što je već pomenuto, zbog sećanja na upokojene.
Osim toga, važno je napomenuti da se na groblje i u crkvu nosi žito, koje simbolizuje smrtnu telu i besmrtnu dušu u svetlosti Carstva nebeskog. Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe koje leči rane greha, dok je sveća simbol svetlosti Hristove, što dodatno naglašava značaj ovog obreda.
U svetlu ovih objašnjenja, postavlja se pitanje koliko su ljudi informisani o pravilima i običajima koji se vezuju za parastos i zadušnice. U društvu gde je religioznost sve više u opadanju, a tradicija se gubi, važno je podsetiti se važnosti ovih rituala i značaja koji oni imaju za komunitet i pojedinca. Obredi poput parastosa ne predstavljaju samo duhovni trenutak, već i priliku za okupljanje porodice i prijatelja, sećanje na preminule i očuvanje tradicije.
U ovom kontekstu, crkve i sveštenici igraju ključnu ulogu u održavanju ovih običaja i osvežavanju znanja o njima među vernicima. Edukacija o pravilima i značaju ovakvih obreda može doprineti očuvanju kulturnog nasleđa i tradicije, a istovremeno pružiti utehu onima koji tuguju zbog gubitka voljenih.
Kako se društvo menja i prilagođava modernim vremenima, tako i običaji i verovanja mogu da se evoluiraju. Ipak, važno je zadržati srž tradicija koje nas povezuju sa našim precima i daju nam osećaj pripadnosti i kontinuiteta. U tom smislu, parastos i ostali obredi vezani za sećanje na preminule ostaju ne samo duhovni, već i kulturni stubovi zajednice.
Izvor: Srbija Danas/Svetosavlje
