Studenti Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu izazvali su veliku kontroverzu organizovanjem žurke u trenutku kada se u gradu oseća bol zbog nedavne tragedije. Umesto da odaju poštovanje žrtvama i njihovim porodicama, grupa studenata odlučila je da upriliči pečenje praseta, dovede trubače i pretvori ovu prigodu u veseli događaj. Ovakvo ponašanje mnogima se učinilo kao duboko uvredljivo i neprimereno, s obzirom na to da se većina građana okuplja kako bi odala počast onima koji su izgubili život.
S obzirom na ozbiljnost situacije, mnogi su se zapitali da li je ovo pravi način da se izrazi saučešće. Na društvenim mrežama, korisnici su izrazili ogorčenje, smatrajući da je potrebno pokazati više empatije prema onima koji su pogođeni tragedijom. Ovaj incident postavio je pitanje o moralnim vrednostima mladih, kao i o tome kako se uopšte postupa u teškim vremenima.
Dok su se studenti zabavljali, većina građana je organizovala mirne skupove u znak sećanja na žrtve, odajući im poštu minutom ćutanja. U ovom kontekstu, ponašanje studenata izgleda još neprihvatljivije. Oni su umesto solidarnosti i saosećanja, izabrali da se zabavljaju, što izaziva dodatne tenzije u zajednici koja se još uvek oporavlja od gubitka.
Pored toga, mnogi su istakli da ovakvo ponašanje može dodatno povrediti porodice žrtava, koje se suočavaju sa bolom i tugom. U trenutku kada je potrebno zajedništvo i podrška, studenti su izabrali put koji se može smatrati neodgovornim. Ovakvi događaji ne samo da umanjuju značaj tragedije, već i stvaraju razdor u zajednici.
U razgovorima na društvenim mrežama, pojedinci su pozvali na odgovornost i razumevanje. „Kako možemo kao društvo napredovati ako ne pokazujemo empatiju prema onima koji pate?“ postavlja se pitanje koje se sve više nameće. Ovaj incident može poslužiti kao podsetnik da je važno razmisliti o svojim postupcima i njihovom uticaju na druge.
Na kraju, postavlja se pitanje – da li je zaista potrebno organizovati ovakve događaje kada je u pitanju žaljenje za žrtvama? Odgovor na ovo pitanje može biti različit, ali većina će se složiti da je u ovakvim trenucima potrebno pokazati više poštovanja i razumevanja. Umesto da se organizuju proslave, možda bi bilo bolje da se svi zajedno okupe u tišini, da odaju počast onima koji više nisu sa nama.
Ovaj slučaj može poslužiti kao podsticaj za razgovor o vrednostima koje gajimo kao društvo, posebno među mladima. Kako se mi ponašamo u teškim trenucima može oblikovati našu zajednicu i uticati na to kako ćemo se suočavati sa sličnim situacijama u budućnosti. Učenje o empatiji i razumevanju su ključni koraci ka izgradnji jačih odnosa unutar zajednice.
Na kraju, važno je napomenuti da su tragedije deo života i da je način na koji reagujemo na njih ono što nas definiše kao ljude. Umesto da se udaljavamo jedni od drugih, trebali bismo težiti zajedništvu i podršci, jer jedino tako možemo prevazići teške trenutke i izgraditi bolju budućnost za sve nas.
