Donald Tramp, bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, nedavno je izneo ozbiljne optužbe protiv USAID-a i drugih agencija, tvrdeći da su ukradene milijarde dolara. U objavi na društvenoj mreži „Truth“, Tramp je istakao da je veći deo tog novca upotrebljen za finansiranje medija koji se bave proizvodnjom lažnih vesti, a sve to kako bi se stvorile afirmativne priče o Demokratskoj partiji.
Tramp je naveo da je levo orijentisani tabloid „Politiko“ dobio osam miliona dolara iz ovih izvora. Ove tvrdnje su izazvale mnogo pažnje, s obzirom na to da Tramp postavlja pitanje da li su i drugi ugledni mediji, poput Njujork Tajmsa, takođe primili sredstva. Ovaj skandal, kako ga Tramp naziva, mogao bi se smatrati jednim od najvećih u američkoj političkoj istoriji, a Tramp veruje da se Demokrate ne mogu sakriti od njegovih posledica.
Podsećajući na razne kontroverze koje su se dešavale u poslednjim godinama, Trampova izjava dolazi u trenutku kada je politička scena u SAD-u veoma napeta. Optužbe o pristrasnosti medija prema Demokratskoj partiji i o finansiranju lažnih vesti nisu nove, ali Trampove reči pokreću nova pitanja o integritetu medija i vladinih agencija.
USAID, Agencija Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj, često se kritikuje zbog načina na koji raspodeljuje sredstva i uticaja koji ima na medije u stranim zemljama. Trampove tvrdnje sugerišu da bi ovaj model mogao da se primeni i unutar SAD-a, što bi moglo imati ozbiljne posledice po poverenje građana u novinarstvo i vladu.
Pored toga, Trampove reči o „Politiku“ i sumnji o mogućem finansiranju drugih medija otvaraju pitanja o transparentnosti i odgovornosti. Mnogi su zabrinuti da bi ovakva praksa mogla da podstakne još veću polarizaciju u društvu, gde bi se mediji mogli koristiti kao alat za političku manipulaciju umesto kao izvor informacija.
U kontekstu Trampovih optužbi, važno je napomenuti da su mediji u SAD-u podložni različitim pritiscima, kako spoljašnjim, tako i unutrašnjim. U eri digitalnih informacija i brzog širenja vesti, izazov postaje održati objektivnost i tačnost. Kritičari često ukazuju na to da su mnogi mediji skrenuli s puta objektivnog izveštavanja i da su postali pristrasni prema određenim političkim agendama.
Trampov istup takođe dolazi u trenutku kada su izbori na pomolu, a političke stranke se bore za naklonost birača. Ako se dokaže da su agencije poput USAID-a zaista finansirale medije kako bi oblikovale javno mnjenje, to bi moglo imati dugoročne posledice po demokratske procese u zemlji.
Mnogi analitičari smatraju da će ovaj skandal, ukoliko se pokaže istinitim, osnažiti Trampovu poziciju među njegovim pristalicama i dodatno podeliti američko društvo. S obzirom na to da se Tramp već duže vreme prikazuje kao borac protiv „establišmenta“, ovakva situacija bi mogla dodatno da pojača njegov imidž.
S obzirom na sve navedeno, Trampove optužbe protiv USAID-a i finansiranja medija otvaraju mnoga pitanja o integritetu novinarstva i političkim praksama u Sjedinjenim Američkim Državama. Očekuje se da će se ova tema dalje rasplamsavati u javnosti i medijima, a reakcije političkih aktera i javnosti će sigurno oblikovati dalji tok događaja. Ovaj skandal, kako ga Tramp naziva, mogao bi postati ključna tačka u predstojećim političkim borbama i debati o budućnosti američke demokratije.
