Kinesko ministarstvo finansija je 18. juna 2020. godine objavilo da će od 10. aprila uvesti dodatne carine od 34 odsto na američku robu. Ova odluka dolazi kao direktna reakcija na najavu aktuelnog predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Donalda Trampa, o uvođenju ukupnih carina od 54 odsto na kineski izvoz, uključujući i ranije uvedene mere.
U saopštenju kineskog ministarstva se navodi da su carine koje su Sjedinjene Američke Države uvele na kineske proizvode „nisu u skladu s međunarodnim pravilima trgovine“. Ova situacija dodatno komplikuje već napetu trgovinsku situaciju između dve najveće svetske ekonomije i može imati značajan uticaj na globalno tržište.
Trgovinski sukobi između Kine i SAD-a su počeli 2018. godine, kada je Trampova administracija uvela carine na kinesku robu u pokušaju da smanji trgovinski deficit i zaštiti američku industriju. Kineska vlada je na to odgovorila uvođenjem sopstvenih carina na američke proizvode, što je dovelo do uzajamnog povećanja carinskih tarifa i dodatno pogoršalo odnose između dve zemlje.
U poslednjih nekoliko godina, trgovinski rat je imao značajan uticaj na ekonomije obe zemlje, kao i na globalna tržišta. Prema nekim procenama, trgovinski sukob je doveo do smanjenja rasta BDP-a u SAD-u i Kini, a mnoge kompanije su bile primorane da prilagode svoje poslovne strategije zbog nestabilnosti na tržištu.
Povećanje carina od strane Kine na američke proizvode može uticati na razne sektore, uključujući poljoprivredu, automobilski sektor i tehnologiju. Na primer, američki farmeri su već osetili posledice trgovinskog rata, jer su kineski uvoznici smanjili kupovinu soje i drugih poljoprivrednih proizvoda iz SAD-a. Očekuje se da će dodatne carine dodatno pogoršati situaciju za američke izvoznike.
Kina je takođe pod pritiskom da zaštiti svoju domaću ekonomiju, koja je pogođena smanjenjem izvoza i usporavanjem rasta. Uvođenje dodatnih carina može biti način da se poveća pritisak na američku administraciju da preispita svoje trgovinske politike. Međutim, ekonomski analitičari upozoravaju da nastavak trgovinskog rata može dovesti do daljih ekonomskih posledica i povećanja cena za potrošače u obe zemlje.
U svetlu ovih događaja, mnogi se pitaju kako će se trgovinski odnosi između Kine i SAD-a razvijati u budućnosti. Postoji zabrinutost da bi nastavak ovakvih mera mogao dovesti do dugoročnih posledica po globalnu ekonomiju, uključujući moguće recesije i smanjenje međunarodne trgovine.
Pored ekonomskih posledica, trgovinski rat između Kine i SAD-a takođe ima političke implikacije. Ovaj sukob može dodatno pogoršati već napete odnose između dve zemlje u oblastima kao što su tehnologija, sigurnost i ljudska prava. Obe strane su već uvele različite mere koje se odnose na tehnološke kompanije, a postoji strah da bi trgovinski sukob mogao eskalirati u širi sukob.
U ovom trenutku, neizvesnost oko budućnosti trgovinskih odnosa između Kine i SAD-a ostaje visoka. Mnogi analitičari veruju da je potrebno pronaći diplomatsko rešenje kako bi se izbegle daljnje eskalacije. Održavanje otvorenih dijaloga i pregovora može biti ključno za smanjenje tenzija i pronalaženje zajedničkog rešenja koje bi omogućilo stabilniji trgovinski odnos.
U svakom slučaju, kinesko uvođenje dodatnih carina na američke proizvode predstavlja značajan korak u trgovinskom ratu i ukazuje na to da se tenzije između dve najveće ekonomije u svetu ne smanjuju. Ova situacija će zahtevati pažljivo praćenje i analizu kako bi se razumele njene dugoročne posledice na globalno tržište i ekonomiju.
