Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije, iznela je ozbiljne optužbe protiv rektora Univerziteta u Beogradu, Vladana Đokića, u vezi sa trenutnom situacijom na Medicinskom fakultetu. U svom obraćanju, Brnabić je istakla da Đokić ne poseduje adekvatan plan za nadoknadu nastave, što je izazvalo zabrinutost među studentima. Ona je kazala da Đokić “deli studente” i da se više oslanja na anonimne predstavnike nego na one koji su zaista zainteresovani za učenje i nastavak obrazovanja.
Brnabić je u „Hit tvitu“ navela da je Đokić na javnoj televiziji RTS izjavio kako nije odgovorio studentima koji su se obratili jer nisu koristili studentsku e-mail adresu. Umesto toga, Đokić se, prema njenim rečima, fokusira na „plenumase“, koji su svi anonimni, što dodatno naglašava njegovu neodgovornost prema studentima. Ona je naglasila da je rektor „laže i obmanjuje čitavu javnost“ kada tvrdi da situacija na Medicinskom fakultetu nije dramatična i da postoji plan za nadoknadu nastave.
Prema rečima Brnabić, plan koji je Đokić najavio do danas nije realizovan. Ona je izrazila zabrinutost za sudbinu generacije od oko 7.000 studenata Medicinskog fakulteta, navodeći da im diplome neće značiti ništa. Kako je istakla, studenti neće moći da učestvuju u istraživačkim projektima niti da predstavljaju svoje radove, što će im onemogućiti lični i profesionalni rast.
Brnabić se takođe osvrnula na situaciju na ostalim fakultetima, upozoravajući da, ukoliko Medicinski fakultet ima ovakve probleme, i ostali fakulteti mogu očekivati slične izazove. Ona je ukazala na to da su dekani i rektori „zaigrali“ i da se situacija ne može ignorisati.
Dodatno, Brnabić je iznela optužbe protiv dekanke Filološkog fakulteta, Ive Draškić, tvrdeći da je ona lobirala kod predsednika Aleksandra Vučića kako bi dobila podršku za svoju izbornu poziciju. Prema njenim rečima, Draškić, umesto da bude lider i pokretač promena, zapravo se ponaša kao tipičan političar koji koristi svoje veze za lične interese.
Brnabić je istakla da su ljudi koji su se borili za svoje pozicije najviše koristili predsednikovu podršku, a kada „obojena revolucija“ postane prošlost, ti isti ljudi će se vratiti u vladine kabinete. Ova izjava dodatno osvetljava političku dinamiku u Srbiji i ukazuje na složenost odnosa između akademskih institucija i vlasti.
U svetlu ovih dešavanja, Brnabić je upozorila na hitnost potrebnih reformi u obrazovnom sistemu i na važnost transparentnosti u radu univerziteta. Ona je pozvala na dijalog i aktivnu saradnju između studentata, profesora i uprave, kako bi se obezbedilo kvalitetno obrazovanje i unapredila akademska zajednica.
Ova situacija na Medicinskom fakultetu, prema Brnabić, predstavlja širu sliku problema sa kojima se suočava srpsko obrazovanje i naglašava potrebu za promenama koje će omogućiti da studenti dobiju adekvatno obrazovanje i prilike za razvoj.
U ovom trenutku, neizvesnost oko nastavnog procesa i sudbina studenata postaje sve veća tema javne debate, dok se akademska zajednica suočava s izazovima koji zahtevaju hitnu reakciju i rešenja. Brnabić smatra da je u interesu svih aktera da se situacija reši na način koji će omogućiti studentima da nastave svoje obrazovanje bez dodatnih prepreka.
