Broj zahteva za azil u zemljama Evropske unije u 2024. godini iznosio je 912.000, što predstavlja pad od 13 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Ove brojke sugerišu da, iako problem migracija i dalje ostaje prisutan, postoji trend smanjenja broja novih zahteva za azil u EU.
Sirijci su prednjačili kao najveća grupa koja je tražila zaštitu, podnoseći 148.000 prvih zahteva, što čini 16 odsto ukupnog broja. Za njima su usledili Venecuelanci sa skoro 73.000 zahteva i Avganistanci sa nešto više od 72.000. Ovi podaci ukazuju na to da su političke i ekonomske krize u tim zemljama i dalje glavni uzroci migracija ka Evropi.
U okviru ukupnog broja zahteva, 36.000 se odnosilo na maloletnike bez pratnje. Većina ovih maloletnika dolazi iz Sirije (32 odsto), Avganistana (16 odsto) i Egipta (8 odsto), što dodatno naglašava humanitarnu krizu koja se odvija u ovim zemljama.
Kada se posmatra kako su zemlje EU reagovale na zahteve za azil, podaci pokazuju da je četvrtina svih zahteva podneta u Nemačkoj, dok je Španija zabeležila 18 odsto, Italija 17 odsto, Francuska 14 odsto, a Grčka 8 odsto. Ovi procenti ukazuju na to da se migranti najčešće odlučuju za zemlje sa razvijenijim sistemima azila i boljim ekonomskim prilikama.
Interesantno je da je Mađarska primila značajno manji broj zahteva, čak i manje nego Lihtenštajn. Ova situacija može biti rezultat strogih imigracionih politika koje Mađarska sprovodi, kao i opšteg stava zemlje prema migrantima. Podaci takođe uključuju zemlje van EU, kao što su Švajcarska, Island i Norveška, što dodatno komplikuje sliku o migrantskim tokovima u Evropi.
Jedna od najistaknutijih informacija je da je Kipar suočen sa najvećim migracionim pritiskom, sa 7,2 prvih zahteva za azil na 1.000 stanovnika, dok je prosek Evropske unije samo dva. Kipar je nedavno imao tragediju kada je brod s migrantima potonuo 45 kilometara od obale, ostavljajući samo dvoje preživelih. Ova situacija je dodatno naglasila potrebu za većom pažnjom i resursima u suočavanju s migrantskom krizom.
U proteklom mesecu, Kipar je sproveo veliku operaciju spasavanja na moru, što ukazuje na sve veću učestalost incidenata s migrantima u istočnom Mediteranu. Podaci agencije EU za zaštitu granica, Frontex, pokazuju da su neregularni prelazi granica u ovom području u porastu.
Grčka se takođe suočava sa visokim brojem zahteva za azil, sa 6,6 na 1.000 stanovnika, dok su Irska i Španija na trećem mestu sa 3,4, a Luksemburg sa 3,2. Ove brojke ukazuju na to da su zemlje na južnoj granici EU, poput Grčke i Kipra, i dalje najviše pogođene migrantskim tokovima.
Kada govorimo o državljanima Srbije, najviše zahteva za azil podneto je u Nemačkoj, gde je zabeleženo 1.200 zahteva. Francuska sledi sa 365 zahteva, dok je Belgija na trećem mestu sa 120. Ovi podaci ukazuju na to da su srpski državljani takođe deo šireg migrantskog trenda unutar EU, iako je njihov broj manji u poređenju sa drugim grupama iz kriznih područja.
U zaključku, iako je ukupan broj zahteva za azil u EU opao, i dalje postoji značajan broj ljudi koji beže od rata, političkih kriza i ekonomskih teškoća. Potrebno je više napora na nivou EU kako bi se bolje odgovorilo na izazove koje predstavlja migrantska kriza, kako bi se obezbedila sigurnost i zaštita onih koji traže azil.
