Svetska potrošnja vina u 2024. godini dostigla je najniži nivo u poslednjih više od šest decenija, prema podacima koje je objavila Međunarodna organizacija za vinovu lozu i vino (OIV). U izveštaju se naglašava da postoje dodatni rizici za ovu industriju, uključujući klimatske promene, američke carine i promene u navikama potrošača.
Prema OIV-u, ukupna globalna potrošnja vina u 2023. godini iznosila je 214,2 miliona hektolitara, što predstavlja pad od 3,3% u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj nivo potrošnje je najniži od 1961. godine, kada je iznosio 213,6 miliona hektolitara. S druge strane, globalna proizvodnja vina pala je za 4,8%, na 225,8 miliona hektolitara, što takođe predstavlja najniži nivo u poslednjih 60 godina.
Đorđo Delgroso, šef sektora za statistiku u OIV-u, opisuje trenutnu situaciju kao „savršenu oluju“ koja je pogodila industriju vina. Zabrinutosti po zdravlje, inflacija, geopolitičke nestabilnosti i dugoročne promene u potrošačkim navikama doprinose ovom problemu. Od 2019. i 2020. godine, potrošnja vina opala je za 12%, dok je prosečna cena boce porasla za oko 30%.
U Sjedinjenim Američkim Državama, koje su najveće tržište vina na svetu, potrošnja je pala za 5,8%, na 33,3 miliona hektolitara. Delgroso ističe da bi potencijalne carine koje su uvele Sjedinjene Američke Države mogle dodatno da pogoršaju situaciju u industriji vina.
U Kini, tržište vina još uvek nije dostiglo nivo pre pandemije COVID-19, dok je u Evropi, koja čini gotovo polovinu svetskog tržišta, potrošnja pala za 2,8%. Francuska, poznata kao zemlja vina i vinara, beleži pad od 3,6%. Ipak, vinorodne zemlje poput Španije i Portugala su jedine u kojima je potrošnja porasla, što ukazuje na neke pozitivne trendove u ovoj regiji.
Proizvodnja vina je dodatno pogođena nepovoljnim vremenskim uslovima, uključujući obilne padavine i suše. Italija ostaje vodeći svetski proizvođač sa 44 miliona hektolitara vina, dok je proizvodnja u Francuskoj pala za 23%, na 36,1 milion hektolitara, što je najslabiji rezultat od 1957. godine. Španija je proizvela 31 milion hektolitara, dok je proizvodnja u Sjedinjenim Američkim Državama opala za 17,2%, na 21,1 milion hektolitara, uglavnom zbog ekstremnih vrućina.
OIV ne može sa sigurnošću predvideti da li će potrošnja vina ponovo rasti, ali industrijski stručnjaci, poput francuskog lanca vinoteka „Nicolas“, ukazuju na „generacijsku promenu“ u odnosu prema alkoholu. Mnogi mlađi potrošači se sve više okreću zdravijim životnim stilovima, što dodatno utiče na potražnju za vinom.
U ovoj situaciji, proizvođači i vinari se suočavaju sa izazovima koji uključuju ne samo promene u potrošačkim navikama, već i ekonomske i klimatske pritiske. Ova kriza bi mogla imati dugoročne posledice po industriju vina, a analitičari sugerišu da će prilagođavanje novim tržišnim uslovima biti ključno za opstanak i rast ovog sektora.
Dok se industrija suočava sa brojnim izazovima, važno je pratiti trendove i prilagoditi strategije kako bi se osigurao opstanak na globalnom tržištu vina.
