Iako se broj napada na vozače GSP smanjuje, nasilje prema osoblju ovog preduzeća još uvek predstavlja ozbiljan problem. Prema podacima JKP Gradsko saobraćajno preduzeće, od početka godine zabeleženo je osam nasrtaja na vozače GSP, kao i sedam napada na sama vozila GSP. Ovi brojevi ukazuju na to da, i pored pokušaja da se situacija poboljša, nasilje i dalje postoji.
Tokom prethodnih godina, situacija je bila posebno alarmantna. Zabeleženo je oko 100 nasrtaja na vozače i duplo više vandalskih napada na vozila GSP. U 2022. godini, broj napada na vozače iznosio je 40, dok je u 2023. godini taj broj porastao na 52. U isto vreme, napadi na vozila su takođe porasli, sa 82 u 2022. godini na 108 u 2023. godini. Ovi podaci ukazuju na trend koji nije ohrabrujući, iako se čini da su uvođenje novih sigurnosnih mera doprinelo smanjenju nasilnika.
Prema rečima odgovornih iz GSP-a, uvođenje kamera i SOS tastera značajno je pomoglo u smanjenju broja napada. Video-nadzor i panik tasteri su implementirani u sva vozila javnog prevoza, što je dovelo do smanjenja incidenata. Međutim, nasilje još uvek nije u potpunosti iskorenjeno, a napadi i dalje ugrožavaju kako vozače, tako i putnike.
Pored GSP-a, sve učestaliji su i napadi na vozače privatnih prevoznika. Nedavno se dogodio incident u centru Beograda gde je vozač M. K. krvnički pretučen od strane dvojice mladića dok je bio parkiran na okretnici. Očevidci su izjavili da su napadači uleteli u autobus, napali vozača i zatim pobegli sa mesta događaja. Ovaj incident ukazuje na to da nasilje prema vozačima nije ograničeno samo na javni gradski prevoz, već se proteže i na privatne prevoznike.
Kako su naveli iz privatnog preduzeća, panik tasteri i displeji sa aplikacijama koriste se ne samo u slučaju napada, već i kada se dogodi saobraćajna nezgoda, kvar vozila, ili hitni slučajevi druge vrste. Iako su kabine u gradskim vozilima pretežno zatvorenog tipa, zaštita za vozače često nije dovoljna. Vozačke kabine u trolejbusima i tramvajima su zatvorenog tipa, dok su u autobusima kabine poluzatvorenog tipa, što ne pruža adekvatnu zaštitu.
Policija je obavezna da reaguje što je brže moguće, ali se često dešava da se napadači udalje sa mesta događaja pre nego što stignu. GSP, međutim, tvrdi da se u većini slučajeva napadači brzo pronađu i procesuiraju. Ova situacija ukazuje na potrebu za dodatnim merama zaštite i prevencije kako bi se obezbedila sigurnost vozača i putnika.
Stručnjaci upozoravaju da je važno ne samo reagovati na incidente, već i raditi na prevenciji nasilja. Uvođenje dodatnih sigurnosnih mera, kao što su obuka vozača i veća prisutnost policije u kritičnim zonama, može doprineti smanjenju nasilja. Takođe, važno je i podizanje svesti među putnicima o važnosti poštovanja vozača i drugih članova osoblja.
U svetlu ovih događaja, GSP i privatni prevoznici nastavljaju da rade na unapređenju sigurnosnih protokola. Iako su neki koraci već preduzeti, jasno je da je potrebno još mnogo toga učiniti kako bi se obezbedila sigurnost svih učesnika u javnom prevozu. U međuvremenu, vozači će morati da se suočavaju sa svakodnevnim rizicima koji dolaze sa njihovim poslom, dok se nadležni trude da pronađu rešenja za smanjenje nasilja u saobraćaju.
