RIM – Između mahinacija, misterija i tajnih rituala, pozadina izbora pape dugo je bila izvor inspiracije za filmske stvaraoce širom sveta. Sam papa Franja, harizmatični poglavar od skoro 90 godina, takođe je inspirisao brojne filmove, od „Konklave“ do „Dvojica papa“.
Film „Konklava“ Edvarda Bergera ostavio je snažan utisak na poslednjoj dodeli Oskara, osvojivši nagradu za adaptirani scenario, kako prenosi Ansa. U ovom delu, Rejf Fajns igra glavnu ulogu kardinala, a uz njega se pojavljuju i Izabela Roselini i Serđo Kastelito. Film je dobio pohvale od izvora bliskih Vatikanu zbog svoje verodostojnosti, posebno u prikazivanju dešavanja između rezidencije Santa Marta i Sikstinske kapele. Sa prihodima od 115 miliona dolara širom sveta, „Konklava“ će se premijerno prikazati na malim ekranima 5. maja na kanalu Sky Cinema Uno i na striming platformi Now.
Uspon Horhea Marija Bergolja na papski presto u martu 2013. godine označio je početak novog trenda filmova inspirisanih njegovom ličnošću. Slika pape Franje, koja je pristupačnija i savremenija, razbila je klišee i otvorila novu sezonu filmskih refleksija o duhovnosti, savesti, moći i krizi verskog autoriteta.
Film „Dvojica papa“, u režiji Brazilca Fernanda Meireleša, bio je najava tog novog talasa. Objavljen 2019. godine i dostupan na Netfliksu, ovaj biografski film smešten je u dane pred povlačenje Benedikta XVI i zamišlja susret između konzervativnog nemačkog pape i progresivnog nadbiskupa iz Buenos Ajresa, Bergolja. Njihov dijalog, koji se vodi o veri, grehu i mogućnosti promene, dodatno se humanizuje scenama sporta.
„Dvojica papa“ otvara se konklavom iz 2005. godine, kada je izabran nemački kardinal, dok je argentinski ostao tik ispod crte. Sa tri nominacije za Oskara, ovaj film vratio je Vatikan u centar globalne filmske naracije, koju je Holivud ranije obrađivao, ali znatno fikcionalizovano, kao što je to bio slučaj u trećem delu „Kuma“ ili u „Anđelima i demonima“.
Papa Franja je inspirisao i autore dokumentarnih filmova. Godine 2018. pojavio se dokumentarac „Papa Franja – čovek od reči“, u kojem Vim Venders prikazuje papu kao moralnog vođu koji se obraća ljudima našeg vremena o temama poput siromaštva i zaštite životne sredine. Dve godine kasnije, film „Franja“ Jevgenija Afinejevskog, koji je dobio nagradu Kineo na Venecijanskom filmskom festivalu, izazvao je veliku pažnju zbog papinih izjava o pravima migranata i LGBT osoba.
Film „Na putu“ Đanfranka Rozija, prikazan van konkurencije u Veneciji 2022. godine, fokusira se na Papina putovanja kroz arhivske snimke, stvarajući dijalog između dokumentovanih slika i savremenih dešavanja. Godine 2015. prikazan je i biografski film „Zovi me Franja“ Danijelea Luketija, koji prikazuje mladost Bergolja tokom godina diktature u Buenos Ajresu.
Pre toga, 2011. godine, prikazan je „Habemus Papam“ Nanija Moretija, iako se ne bavi direktno Franjom, u liku pape kojeg tumači Mišel Pikoli. Ovaj film, koji pokazuje ranjivo i ljudsko papinstvo, gotovo proročki nagoveštava ideju o nesigurnosti papinske uloge.
Na kraju, serija „Mladi papa“ sa Džudom Loom u glavnoj ulozi, u produkciji Skaja, predstavlja potpuno izmišljen i barokni izraz. Kroz sve ove filmove i serije, papa Franja postaje ne samo religiozna figura, već i kulturni simbol koji inspiriše brojne umetnike da istraže teme vere, moći i ljudske prirode.
