Papa Franja, koji je preminuo u ponedeljak ujutru u 88. godini, sahranjen je danas u Rimu. Ova sahrana je bila posebna jer je papa Franja odlučio da prekine sa tradicijom koja je obeležavala papske sahrane. Naime, u aprilu prošle godine je odobrio skup pojednostavljenih pravila, prema kojima papa može biti „položen i sahranjen kao svaki sin ili kćerka crkve“, bez upotrebe uzdignutih odarova prekrivenih jastucima.
Na sahrani je prisustvovalo 170 delegacija, uključujući oko 50 šefova država, 15 šefova vlada i 12 vladajućih monarha. Među najzapaženijim događajima bio je susret američkog i ukrajinskog predsednika. Mnogi sagovornici Euronews Srbije naglašavaju da će papa Franja ostati upamćen kao „papa koji je insistirao da vera ne bude odozgo, nego upravo odozdo“ i da bude bliska svima. Iako su svi pape na neki način bili reformatori, Franja će se pamtiti po svom naglasku na ljubavi, koja je suština vere, kao i po velikoj pažnji koju je posvetio marginalizovanim zajednicama.
Tokom ceremonije sahrane, italijanski kardinal Đovani Batista Re izrekao je molitvu vernih, poznatu i kao univerzalnu molitvu. Ovaj trenutak je označio odstupanje od tradicionalnih papskih sahrana jer je molitva prvi put izrečena i na mandarinskom jeziku, uz euharistijsku misu koja je usledila. Molitva je izrečena na šest jezika: italijanskom, francuskom, arapskom, portugalskom, poljskom i nemačkom.
Papa Franja će takođe ostati upamćen po progresivnim potezima kojima je predvodio Rimokatoličku crkvu. Kao prvi papa iz Latinske Amerike, naglašavao je važnost zaštite ugroženih i pružanja veće pažnje udaljenim delovima sveta. Takođe, Franja je prvi papa posle stotinu godina koji nije sahranjen u bazilici Svetog Petra u Vatikanu, već u bazilici Svete Marije.
Rođen u Buenos Airesu 1936. godine, pod svetim imenom Jorge Mario Bergoglio, Franja je postao papa 2013. godine, tražeći da bude poznat kao Franjo u čast svetog Franje Asiškog. Kritički nastrojen prema kapitalizmu, jasno je stavio do znanja da će biti papa siromašnih i marginalizovanih. Tokom svog pontifikata, otvorio je nova vrata i nove puteve, uključujući pomake ka prihvatanju homoseksualaca unutar crkve.
Franja je takođe bio suočen sa optužbama za zataškavanje seksualnog zlostavljanja unutar crkve. Tokom posete Čileu 2018. godine, suočio se sa dokazima o seksualnom uznemiravanju, što je dovelo do toga da čitava čileanska biskupska konferencija ponudi ostavke. Njegova borba protiv klerikalizma i osećaja privilegovanosti unutar crkve postala je ključna tačka njegovog pontifikata.
Odabir pape Franje predstavljao je značajan trenutak za Argentinu i Latinsku Ameriku, a mediji su ga optuživali za umešanost u otmicu dvojice sveštenika tokom vladavine argentinske vojne hunte 1976. godine. Međutim, sa preuzimanjem Svete stolice, nikada se nije vratio u svoju zemlju. Njegovo postignuće uključivalo je i istorijsko razumevanje sa Ruskom pravoslavnom crkvom, koje je postalo ugroženo izbijanjem rata u Ukrajini.
Nakon devetodnevne žalosti i sahrane pape Franje, Rimokatolička crkva će organizovati konklavu, u kojoj će se Kolegijum kardinala okupiti da izabere sledećeg poglavara crkve. Pravila od 22. januara 2025. godine navode da ima 138 elektora od 252 kardinala, a u tajnom glasanju mogu učestvovati samo osobe mlađe od 80 godina. Proces obično traje od 15 do 20 dana, a među potencijalnim kandidatima se pominju mađarski kardinal Peter Erdo, nemački kardinal Rajnhard Marks i italijanski kardinal Pjetro Parolin.
Papa Franjo, kroz svoja delovanja i poruke, ukazivao je na suštinu crkve i njenu misiju ljubavi. Njegov pontifikat obeležen je naporima za unapređenje odnosa unutar crkve, kao i ka društvenim promenama koje su se doticale marginalizovanih i ugroženih. Uvek je naglašavao važnost ljudskosti, empatije i razumevanja među ljudima.
