Predsednica Upravnog odbora Republičke unije potrošača, Vesna Perinčić, istakla je značaj usklađenosti proizvoda za opštu upotrebu sa standardima propisanim Zakonom o opštoj bezbednosti proizvoda. Ovaj zakon nalaže da svi proizvodi, uključujući parfeme, moraju proći rigorozne provere pre nego što se stave na tržište. U slučaju da se utvrdi da proizvod nije u skladu sa standardima, ima pravo da bude povučen iz prodaje.
Ova izjava dolazi nakon nedavnog povlačenja jednog parfema u Hrvatskoj, koji je sadržao zabranjeni sastojak. Perinčić je za Tanjug izjavila da ovo nije prvi put da se nebezbedni proizvodi povlače iz tržišta, dodajući da se povlačenje dešava kada se utvrdi da proizvodi ne ispunjavaju propisane standarde ili sadrže veći broj nedozvoljenih sastojaka.
Jedan od najpoznatijih slučajeva povlačenja proizvoda iz prometa je bio dečji puder za koji je naknadno utvrđeno da je potencijalno kancerogen. Perinčić je naglasila da Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda propisuje nadležnosti zdravstvene inspekcije i inspekcijskih organa, koji su odgovorni za kontrolu proizvoda opšte upotrebe.
Uz to, objasnila je da Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine održava NEPRO sistem koji objavljuje podatke o nebezbednim proizvodima. Ovaj sistem je povezan sa RAPEX sistemom koji funkcioniše u zemljama Evropske unije, omogućavajući brzo informisanje o rizicima i povlačenju proizvoda sa tržišta.
Perinčić je naglasila obavezu distributera da se ponašaju kao dobri privredni subjekti, te da, ukoliko postoji bilo kakav rizik, moraju preduzeti mere za povlačenje proizvoda iz prometa. Takođe, istakla je da je u Srbiji u toku izmena Zakona o parničnom postupku, kao i planiranje novog Zakona o zaštiti potrošača, koji bi omogućio potrošačkim organizacijama da pokreću postupke.
Prema njenim rečima, postoje kazne za privredne subjekte koji prodaju opasne proizvode, koje se kreću od 500.000 do tri miliona dinara, a za odgovorna lica unutar pravnog lica do 200.000 dinara. Međutim, Perinčić ukazuje na problem nedostatka kolektivne tužbe u Srbiji, koja bi omogućila zaštitu potrošača kroz jedinstvene tužbe protiv trgovaca.
U udruženjima potrošača primetili su da se građani često žale na kvalitet parfema kupljenih od neregistrovanih prodavaca. Marko Dragić iz Nacionalne službe potrošača naglašava da potrošači često sumnjaju u originalnost parfema koji kupuju putem društvenih mreža, ukazujući na to da niska cena može biti prvi znak da se radi o lažnom proizvodu.
Dragić je upozorio da su parfemi, čije se cene na tržištu kreću oko 200 evra, sumnjivi ako se prodaju za 30 do 40 evra. Lažni proizvodi, uključujući parfeme, mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, a Dragić naglašava da svi proizvodi za ličnu higijenu bez sertifikata o kontroli kvaliteta mogu biti opasni.
On je takođe ukazao na to kako proizvođači, uvoznici i distributeri imaju odgovornost za kontrolu proizvoda koji se prodaju u registrovanim trgovinama, dok neregistrovani trgovci ne podležu nikakvoj kontroli. Nedostaju nezavisni fondovi koji bi omogućili udruženjima potrošača da vrše analize proizvoda i uporede legalne i nelegalne proizvode.
Nedavno je Hrvatski državni inspektor obavestio potrošače da hitno prestanu da koriste muški parfem PM (Parfemi Milano), koji sadrži zabranjeni sastojak hydroxyisohexyl 3-cyclohexene carboxaldehyde (HIC C). Evropska komisija je zabranila ovaj sastojak zbog mogućih alergijskih reakcija i iritacija kože, što dodatno naglašava potrebu za strožim kontrolama i svesti o bezbednosti proizvoda na tržištu.
