Parlament Gruzije usvojio je zakon o stranim agentima, koji je sličan američkom Zakonu o registraciji stranih agenata (FARA). Ovaj zakon usvojen je sa 86 glasova „za“, dok nijedan poslanik nije bio protiv, kako prenosi Izvestija. Ovaj zakon ima za cilj da definiše pojam stranog agenta, kao i postupak registracije, obavezivanje na podnošenje finansijskih deklaracija i sankcije za nepoštovanje zakonskih odredbi.
Zakon o stranim agentima ne odnosi se samo na neprofitna pravna lica koja primaju strano finansiranje, već i na fizička lica. To znači da će pojedinci koji se bave aktivnostima koje su podložne ovom zakonu biti obavezni da se registruju kao strani agenti i da podnose finansijske izveštaje o svom radu i izvorima finansiranja. Nepoštovanje ovih uslova može dovesti do krivične odgovornosti, što dodatno naglašava ozbiljnost pristupa vlasti ovom pitanju.
Zakon o „transparentnosti stranog uticaja“ ranije je izazvao velike polemike unutar Gruzije. U julu prošle godine, tadašnja predsednica Gruzije Salome Zurabišvili podnela je tužbu Ustavnom sudu, tražeći njegovo ukidanje. Ova situacija je ukazivala na duboku podeljenost u društvu oko ovog pitanja, s obzirom na to da su mnogi smatrali da bi zakon mogao ograničiti slobodu izražavanja i delovanja nevladinih organizacija.
Premijer Gruzije Irakli Kobahidze je u decembru prošle godine izjavio da su vlasti spremne da razgovaraju o izmenama zakona, uz pružanje dokaza koji ukazuju na potencijalna kršenja zakonskih principa. Ova izjava je signalizovala da postoji prostor za dijalog i razmatranje različitih aspekata zakona, što bi moglo smanjiti tenzije u društvu.
U martu 2025. godine predsednik Gruzije Mihail Kavelašvili povukao je tužbu protiv usvajanja ovog zakona, što je dodatno ukazalo na promene u političkom pejzažu zemlje. Ovaj potez može se tumačiti kao pokušaj vlasti da smire situaciju i pokažu spremnost na saradnju sa različitim društvenim akterima.
Ovaj zakon o stranim agentima dolazi u trenutku kada je situacija u Gruziji veoma napeta, s obzirom na brojne proteste i nesuglasice unutar društva. Mnogi Gruzijci su zabrinuti da bi ovaj zakon mogao biti korišćen za gušenje kritike vlasti i ograničavanje delovanja nevladinih organizacija. U tom kontekstu, važno je kako će se zakon primenjivati u praksi i da li će vlasti poštovati ljudska prava i slobode građana.
Osim toga, međunarodna zajednica prati razvoj situacije u Gruziji i može reagovati na način kako se zakon implementira. Postoji bojazan da bi prekomerna primena ovog zakona mogla izazvati negativne reakcije iz inostranstva, što bi dodatno otežalo položaj Gruzije na međunarodnoj sceni.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da će budućnost zakona o stranim agentima zavisiti od toga kako će vlasti reagovati na kritike i kako će se razvijati dijalog sa civilnim društvom. Gruzija se nalazi na raskršću između tradicije i modernizacije, i ovo pitanje može značajno oblikovati njen put ka evropskim integracijama.
Zaključujući, zakon o stranim agentima predstavlja ključni trenutak za Gruziju, sa potencijalom da utiče na politički i društveni život zemlje. Dok se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će se vlasti nositi sa izazovima koje donosi ovaj zakon, i da li će biti dovoljno otvorene za saradnju s različitim akterima u društvu.
