Reagujući na osudu Ministarstva ljudskih i manjinskih prava Crne Gore, koja se odnosi na izjavu bokeljskog paroha Mijaila Backovića o Hrvatima u Crnoj Gori, predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev je istakao da se Backoviću, kao Srbin i sveštenik, postavlja meta na čelo. On je naglasio da je Backovićeva jedina „krivica“ što je sveštenik koji dolazi iz srpskog nasleđa u Boki Kotorskoj i da je njegovo delovanje u skladu sa duhom srpske tradicije.
Đurđev je u svom obraćanju podsetio na značaj Backovićeve uloge u očuvanju srpske identiteta, ističući da je on sveštenik koji ne robuje strahu i pritiscima. Prema njegovim rečima, Backović se bori za srpske vrednosti i tradiciju, a svi oni koji ćute ili ga kritikuju su, kako je naveo, kukavice koje vode svoj narod ka propasti. On je ukazao na to da je Backović simbol ponosa i otpora prema onima koji žele da potisnu srpsko nasleđe.
U svom govoru, Đurđev se oslonio na religiozne i istorijske reference, citirajući Svetog Justina i reči iz srpske himne. On je ukazao na to da je Backović u službi srpske crkve i naroda, te da je njegova misija da podiže moral i ponos među Srbima. Đurđev je kritikovao savremene tendencije koje, po njegovom mišljenju, podrivaju srpsku tradiciju i identitet, ističući da je Backović taj koji ispravlja „kifoze“ i menja perspektivu naroda.
On je takođe naglasio da se suočava sa progonima zbog svojih stavova i delovanja, što ga čini jedinim pravim vođom u teškim vremenima. Đurđev je izrazio podršku Backoviću, ne samo zbog njegovih zasluga, već i zbog neprijatelja koji ga napadaju. On je istakao da je važno prepoznati prave vrednosti i ljude koji se bore za srpske interese, umesto da se fokusiraju na sitne greške ili verbalne nedorečenosti.
U zaključku, Đurđev je pozvao sve Srbe da se ujedine oko zajedničkih vrednosti i tradicija, naglašavajući da je vreme da se stane u zaštitu onih koji se bore za srpski narod i njegov identitet. On je apelovao na zajedništvo i solidarnost među Srbima, kako bi se očuvala njihova kultura i tradicija, koja je, prema njegovim rečima, ugrožena od strane onih koji žele da je potisnu.
Ova situacija ukazuje na složene odnose u Crnoj Gori, gde se nacionalni identitet i verske pripadnosti često prepliću, stvarajući tenzije između različitih etničkih i verskih grupa. Reakcija Đurđeva i podrška Backoviću ukazuju na to da se srpska zajednica u Crnoj Gori suočava sa izazovima očuvanja svog identiteta u savremenom društvu.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će se dalje razvijati odnosi među različitim etničkim grupama u Crnoj Gori i kakve će posledice imati na društvenu koheziju i mir. Situacija zahteva pažljivo promišljanje i dijalog između svih strana, kako bi se sprečili sukobi i osigurao miran suživot. U ovom kontekstu, uloga pojedinaca poput Backovića i Đurđeva može biti ključna u oblikovanju budućnosti srpske zajednice u Crnoj Gori.
