U duhovnoj tišini prve sedmice Velikog posta, verni narod Moskve okupio se u Bogojavljenskom saboru u Jelohovu, gde je Njegova Svetost Patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril služio veliko povečerje sa čitanjem Velikog pokajnog kanona prepodobnog Andreja Kritskog. Ova sveta služba, prožeta pokajničkim duhom i smirenjem, podseća verne na suštinu posta – unutrašnje preobraženje i povratak Bogu kroz skrušenost srca i molitvu.
Po završetku bogosluženja, patrijarh Kiril obratio se prisutnima nadahnutom besedom, u kojoj je ukazao na opasnosti duhovne praznine i uninije, koje mogu da udalje čoveka od spasenja. On je istakao da se u molitvi „Gospode i Vladiko života moga“ povezuju praznina i uninija (mrzovolja), pri čemu sveti oci uče da je uzrok uninije najčešće upravo praznina. Praznina, kako je objasnio, nije samo odsustvo obaveza ili rada, već posebno stanje duše.
Patrijarh Kiril je naglasio da je gubitak svakog cilja u životu često uzrok depresije, koja se može manifestovati kao duševna bolest. Praznina i besposlica, prema njegovim rečima, često proizilaze iz lenjosti, ali ako postanu navika, mogu dovesti do ozbiljnih duševnih poremećaja. On je podvukao da nije slučajno što se praznina i uninija pominju zajedno u ovoj izuzetnoj molitvi koju izgovaramo tokom Velikog posta.
U nastavku besede, patrijarh je istakao da istinski posvećen život, ispunjen trudom i odgovornošću, ne ostavlja prostor za duhovnu prazninu. Ako čovek ispunjava svoje dužnosti, radi, uči i trudi se za dobrobit svoje porodice, nema mesta za prazninu. Praznina nastaje kada imamo previše slobodnog vremena, što može imati ozbiljne posledice po naše zdravlje i psihu.
Kiril je dalje objasnio da, iako je odmor neophodan za obnovu fizičkih i duhovnih snaga, praznina nije odmor. Praznina je beskorisno trošenje vremena koje razgrađuje um i slabi volju. Kada neko izgleda kao da mu ništa ne nedostaje, a provodi vreme u besposlici, to može postati veoma opasno za njegovu duševnu stabilnost. On je upozorio da praznina vodi u uniniju, koja može imati strašne posledice po ljudski život.
Zaključujući svoju besedu, patrijarh je naglasio razliku između odmora i duhovne praznine. On je istakao da je važno razumeti da se praznina, nerad i odmor ne mogu poistovetiti. Čovek je dužan da se odmara, ali treba biti oprezan da ne dopusti da odmor pređe u prazninu. Ako tokom odmora ne činimo ništa, to može doneti gorak plod praznine.
Reči patrijarha Kirila snažno su odjeknule među prisutnim vernicima, podsećajući na važnost duhovne budnosti i revnosti u danima posta. Veliki pokajni kanon Svetog Andreja Kritskog ostaje svetionik koji osvetljava put istinskog pokajanja i preobraženja, vodeći dušu ka Carstvu Nebeskom.
U Patrijaršijskom dvoru vođeni su razgovori o izazovima koji prete pravoslavnoj crkvi, uz snažnu poruku vere, jedinstva i nade u mir. U hramovima širom zemlje odjekivaće reči drevne pokajničke himne, dok verni narod, kroz molitvu i metanisanje, započinje Veliki post u smirenju i skrušenosti pred Bogom.
Druge večeri Velikog posta, patrijarh srpski služio je Kanon Svetog Andreja Kritskog, pozivajući vernike na unutrašnju obnovu, pokajanje i povratak Bogu kroz ljubav i praštanje. Trećeg dana Vaskršnjeg posta, u hramu Svetog Save u Beogradu, poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je snažnu poruku o pokajanju, smirenju i istinskom putu ka Bogu – borbi sa sobom, a ne sa drugima.
