Patrijarh srpski Porfirije služiće sutra u 12 časova u Sabornoj crkvi Svetog arhangela Mihaila u Beogradu pomen postradalima u martovom pogromu 2004. godine na Kosovu i Metohiji, saopštila je Srpska pravoslavna crkva. Ove godine se navršava 21 godina od nasilnih događaja koji su se desili na Kosovu, kada su albanski ekstremisti proterali 4.012 Srba. Nažalost, većina njih se do danas nije vratila u svoje domove.
Martovski pogrom je bio jedan od najtežih trenutaka u novijoj istoriji srpskog naroda na Kosovu. U talasu nasilja ubijeno je 19 osoba, od kojih je osam Srba, dok je 11 Albanaca stradalo u sukobima s pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti. Pored ljudskih žrtava, pogrom je ostavio i teške posledice po imovinu i kulturno nasleđe srpskog naroda. Tokom nasilja, najmanje 170 Srba je povređeno, a povređeni su i brojni pripadnici međunarodnih snaga koji su pokušavali da zaštite srpske građane i njihovu imovinu.
Ekstremisti su uništili oko 800 srpskih kuća, a posebno su se obrušili na pravoslavne svetinje. Tokom tih devastirajućih napada, uništeno je 35 crkava i manastira, uključujući i mnoge kulturne relikvije koje su vekovima preživljavale osmansku okupaciju i svetske ratove. Ovi vandalski akti, neki od kojih su bili prenošeni uživo na lokalnim televizijama, ostavili su trajne ožiljke na srpskoj kulturi i identitetu.
Pogrom je dodatno bolno pogodio srpski narod i njegovu Crkvu zbog toga što se dogodio u prisustvu više hiljada pripadnika međunarodnih mirovnih snaga KFOR-a, Kosovske policije i UNMIK-a. Mnogi su se pitali kako je moguće da se ovakvi događaji dogode pred očima međunarodnih snaga, a da niko od njih ne preuzme odgovornost za propuste koji su omogućili da se nasilje dogodi.
S obzirom na sve što se dogodilo, pomen postradalima predstavlja ne samo sećanje na žrtve, već i podsećanje na važnost očuvanja mira i stabilnosti u regionu. Srpska pravoslavna crkva, organizovanjem ovog pomena, želi da skrene pažnju na teške posledice koje su proistekle iz nasilja i da pozove na dijalog i pomirenje među svim narodima koji žive na ovim prostorima.
Oni koji su preživeli martovski pogrom svedoče o strahu i bolu koji su doživeli. Mnogi od njih se osećaju napušteno i zaboravljeno, jer su njihovi problemi često marginalizovani ili zaboravljeni u širem kontekstu političkih previranja. S obzirom na to, pomen koji organizuje Crkva može biti i prilika za podizanje svesti o važnosti zaštite ljudskih prava i dostojanstva svih građana, bez obzira na etničku pripadnost.
U susret obeležavanju ovog tužnog datuma, lokalne zajednice i organizacije civilnog društva takođe su pozvale na jačanje međunacionalnog dijaloga i saradnje, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. Oni smatraju da je važno raditi na pomirenju i izgradnji poverenja među različitim zajednicama, kako bi se postigla održiva budućnost za sve stanovnike Kosova i Metohije.
Dok se sutra okupljaju vernici u Sabornoj crkvi, očekuje se da će pomen postradalima biti prilika za refleksiju i molitvu, ali i za podsećanje na odgovornost svih nas da radimo na izgradnji mira i razumevanja, kako bi se sprečili slični tragični događaji u budućnosti. Na ovaj način, Srpska pravoslavna crkva nastavlja da igra ključnu ulogu u očuvanju kolektivnog sećanja i identiteta srpskog naroda.
