Promena klime, niža otkupna cena meda i veliki broj falsifikata na tržištu predstavljaju ozbiljne probleme sa kojima se pčelari suočavaju u Srbiji. Dok neki uspevaju da se održe uprkos izazovima, mnogi odustaju od proizvodnje. Ova situacija postaje sve očiglednija na Sajmu meda u Beogradu, gde svake godine ima sve manje izlagača.
Falsifikovani med, koji je nekada bio retkost, sada dominira tržištem. Na svetskom nivou, samo jedna od svake tri tegle sadrži pravi med, što je poražavajuće za potrošače. Stručnjaci se često suočavaju sa izazovima u prepoznavanju pravog i veštačkog meda, a laboratorijske analize su jedini način da se utvrdi kvalitet proizvoda. Prof. dr Slađan Rašić, predsednik Srpskog društva za testiranje kvaliteta meda, ističe kako falsifikatori koriste sofisticirane metode koje čak mogu prevariti i iskusne pčelare.
Pčelari se takođe žale na nisku otkupnu cenu meda, koja je pre pet godina iznosila sedam evra po kilogramu, dok je sada pala na tri evra. Ova situacija dodatno favorizuje proizvođače falsifikata, koji koriste jeftine sirovine kao što su melase i bombon sirupi, što im omogućava da na tržište iznesu proizvode po znatno višim cenama. Zoran Krstić, pčelar iz Vlasotinca, objašnjava: „Koriste se razne melase ili bombon sirupi, a proizvodi koji koštaju 50 do 100 dinara na kraju se prodaju za 400 do 500 dinara, što nas čini nekonkurentnim.“
Pčelari smatraju da cena prirodnog meda ne bi trebala biti niža od hiljadu dinara po teglji, jer bi u suprotnom proizvodnja bila neisplativa. Mnogi pčelari su se suočili sa teškim uslovima i odustali od pčelarstva. Đorđe Radovanović, pčelar iz Sokolskih planina, ističe: „Poznajemo mnogo pčelara, ali nažalost, veliki broj njih je odustao jer je teško pronaći svoju računicu u svemu tome.“
Potrošači se često pitaju kako da prepoznaju pravi med, kada čak ni stručnjaci nisu imuni na prevare. Rešenje leži u tradiciji i poverenju. Porodica Milojković iz Homoljskih planina, koja ima 600 košnica i proizvodi med više od pola veka, predstavlja primer kako uspešna proizvodnja može izgledati. Svetlana Milojković iz sela Kamenovo navodi: „Imamo mušterije u Beogradu, Novom Sadu, šaljemo med pouzećem. Prodajemo matični mleč, propolis, bagremov, livadski, šumski i lipov med.“
Pčele, osim što proizvode med, igraju ključnu ulogu kao biljni oprašivači. Albert Ajnštajn je jednom rekao da bi, kada bi pčele nestale, život na Zemlji mogao nestati za samo četiri godine. Nažalost, ljudi često ne obraćaju pažnju na važnost pčela, uništavajući ih hemikalijama i nemarom.
Trenutna situacija u pčelarstvu zahteva hitnu akciju kako bi se podržali lokalni pčelari i osiguralo očuvanje prirodnog meda. Potrošači bi trebali biti svesni problema falsifikata i težiti kupovini meda od proverenih proizvođača. U suprotnom, srpski pčelari će se suočiti sa sve većim izazovima, a pravi med bi mogao postati još ređi na tržištu.
S obzirom na sve ove izazove, važno je nastaviti sa edukacijom potrošača i podrškom lokalnim pčelarima kako bi se očuvala tradicija proizvodnje meda i osiguralo da potrošači dobijaju kvalitetan proizvod. Samo zajedničkim snagama možemo osigurati da prava vrednost meda bude prepoznata i cenjena.
