Glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, Nemanja Todorović Štiplija, naglašava da je Srbija, nekadašnji lider u procesu evrointegracija, sada na začelju među kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji. On ukazuje na to da, i pored brojnih obećanja, od početka godine nije postignut nikakav napredak na putu ka punopravnom članstvu.
Štiplija je istakao da činjenica da EU nije primila nove članice ne znači da države u regionu stagniraju, posebno u slučaju Srbije. Dok se otvaraju mogućnosti za članstvo nekoliko država do 2030. godine, vidi se da Srbija ne koristi svoje prednosti u procesu integracije. „Srbija se pretvorila iz frontranera u državu koja stagnira“, rekao je on, naglašavajući da dok Albanija i Crna Gora beleže napredak, Srbija ne koristi šanse koje ima.
Prema njegovim rečima, trenutni zamah evropskih integracija je više posledica geopolitičkih okolnosti nego stvarnih reformi. Nakon agresije Rusije na Ukrajinu, proširenje EU postalo je deo bezbednosne politike Unije, a čak su i skeptične članice poput Francuske promenile svoj pristup. Ipak, to nije donelo značajne promene u Srbiji.
„Srbija koristi spoljnopolitičke teme kao izgovor za unutrašnju stagnaciju. Pitanje sankcija Rusiji postalo je nova prepreka očekivanim reformama“, dodao je Štiplija, naglašavajući da bez napretka u vladavini prava, koja je ključna za poglavlja 23 i 24, članstvo nije moguće.
U međuvremenu, Crna Gora se izdvaja kao lider u procesu evropskih integracija u regionu. Ministar evropskih poslova, Majda Gorčević, izjavila je da bi Crna Gora mogla da ispuni sve preduslove za članstvo već 2027. godine. „Prošle nedelje usvojena je rezolucija u Evropskom parlamentu koja predstavlja politički signal podrške Crnoj Gori“, naglasila je ona. Gorčević je dodala da Hrvatska nije blokirala Crnu Goru na njenom putu, ali da se moraju rešiti i neka dugogodišnja pitanja.
Ona je takođe napomenula da nova metodologija evropskih integracija omogućava svakoj zemlji kandidatkinji da ima svoj put, što poboljšava motivaciju i omogućava da proces ne zavisi od drugih zemalja u regionu.
Sa druge strane, Bosna i Hercegovina se suočava sa ozbiljnim zastoju na putu ka EU. Dejan Šajinović, novinar Nezavisnih novina, ističe da je od dobijanja pregovaračkog statusa prošlo više od godinu dana, ali bez značajnog napretka. „Evropski put BiH zavisi od inicijative iz Brisela. Kada prestane politička volja EU, prestaje i iluzija o napretku“, rekao je on.
On ukazuje na to da je pregovarački status BiH rezultat geopolitičkih kalkulacija, a ne stvarne posvećenosti reformama. „Brisel je otvorio finansijske fondove i tehničku pomoć, ali BiH nije iskoristila tu priliku“, dodao je Šajinović. On smatra da je evropski put postao kolateralna šteta političke krize u zemlji. „Koalicija na nivou BiH se raspala, a Brisel jasno vidi da bez jasne vlasti i plana napretka neće biti“, rekao je Šajinović.
Na kraju, on naglašava da dok se domaći lideri bave sopstvenim interesima, Bosna i Hercegovina gubi dragoceno vreme. Situacija u regionu ostaje kompleksna, sa različitim tempom napretka među državama kandidatkinjama, ali je jasno da bez odlučnih reformi i političke volje, put ka članstvu u EU ostaje neizvestan.
