Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, izrazio je zabrinutost zbog izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona o evropskom nuklearnom kišobranu, nazivajući ih veoma opasnim. U intervjuu za Pavla Zarubina, Peskov je naglasio da Evropa trenutno umesto da teži miru, više razgovara o ratu i militarizaciji. „Čujemo njegove izjave o nuklearnom kišobranu za Evropu, što takođe zvuči veoma, veoma opasno“, rekao je Peskov, dodajući da je situacija paradoksalna i teško razumljiva u kontekstu militarističke politike Evrope.
Makron je u martu izneo ideju da bi francuske snage za odvraćanje mogle biti povezane sa odbranom drugih evropskih zemalja, što je dodatno povećalo tenzije u regionu. Peskov je istakao da Rusija nastavlja da pauzira udare na energetsku infrastrukturu Ukrajine, ali je naglasio da bi neuspeh Kijeva da se pridržava ovog sporazuma mogao da dovede do novog razgovora između predsednika Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, Vladimira Putina i Donalda Trampa.
„Ruska strana već nekoliko dana drži svoju reč, reč koju je dao predsednik – naredbu predsednika koja je odmah stupila na snagu i koja se odmah sprovodi. To se ne može reći za režim u Kijevu“, rekao je Peskov. On je dodao da su predsednici Putina i Trampa potvrdili nameru da nastave kontakte ako bude potrebno, kako bi organizovali razgovore.
Peskov je takođe napomenuo da nije isključena mogućnost da je u poslednjih nekoliko nedelja bilo više od dva telefonska razgovora između Putina i Trampa. „Obaveštavamo vas o razgovorima za koje znamo, ali sve ostalo ne možemo isključiti“, rekao je Peskov. Ove izjave dolaze u trenutku kada je napetost između Rusije i Zapada na visokom nivou, a pitanja bezbednosti i odbrane u Evropi su sve prisutnija.
S obzirom na trenutnu geopolitičku situaciju, komentari Peskova ukazuju na to koliko je važno za Rusiju da prati i reaguje na vojne strategije zapadnih zemalja, posebno u svetlu mogućih promena u odnosima između velikih sila. Makronova ideja o evropskom nuklearnom kišobranu može se interpretirati kao deo šire strategije za jačanje odbrane Evrope, ali istovremeno izaziva zabrinutost u Moskvi koja se boji da bi takvi potezi mogli dovesti do eskalacije sukoba.
Ovaj razvoj događaja takođe dolazi u svetlu sve prisutnijih razgovora o mogućim mirovnim pregovorima, koji su sve više potrebni usled dugotrajnih sukoba u Ukrajini. Rusija je do sada bila oprezna u svojim pristupima, ali Peskovova izjava sugeriše da bi svaka dalja provokacija mogla dovesti do ozbiljnijih posledica. Sa druge strane, Evropa se suočava sa izazovima u pogledu bezbednosti i stabilnosti, što može uticati na njene strategije i odluke u budućnosti.
U svetlu ovih dešavanja, važno je pratiti kako će se situacija dalje razvijati, posebno u kontekstu odnosa između Rusije i Zapada, kao i unutrašnjih politika zemalja članica EU. Mnogi analitičari upozoravaju da bi nastavak militarizacije i vojne retorike mogao dovesti do novog hladnog rata, što bi imalo dalekosežne posledice po međunarodne odnose i globalnu stabilnost.
U ovom trenutku, svet čeka na dalja dešavanja koja će oblikovati budućnost evropske bezbednosti i odnose između velikih sila, dok se tenzije nastavljaju i dalje.
