Vladislav Petković Dis, jedan od najznačajnijih autora srpske književnosti 20. veka, poznat je po svojoj prvoj zbirci poezije „Utopljene duše“. Ova zbirka smatra se jednom od najznačajnijih zbirki srpske moderne književnosti. Dis je bio pesimističan pesnik, a njegovi stihovi često su bili proročki u vezi s njegovom tragičnom sudbinom.
„Utopljene duše“ objavljene su 1910. godine, a sedam godina kasnije, tokom Prvog svetskog rata, Dis je prešao Albaniju i stigao do Grčke, gde se nažalost udavio u Jonskom moru. Pesnik je bio suočen s mnogim tragedijama u svom životu, uključujući smrt svoje dece i nestanak svog sina.
Dis je bolovao od tuberkuloze i bio je prisiljen da se odvoji od svoje porodice tokom rata. Međutim, otkrio je da je njegov poznanik trošio novac koji je slao svojoj porodici, umesto da ga pošalje njima. Očajan zbog situacije, napisao je pismo supruzi pre nego što je poginuo u nemačkom podmorničkom napadu.
Njegova žena Hristina tražila je penziju kao žena srpskog pesnika, ali je suočena s novom tragedijom kada je njihova ćerka preminula od opekotina u požaru. Njihov sin Mutimir kasnije je nestao kao pripadnik jedinica Draže Mihailovića. Hristina je preživela sve te tragedije, ali je konačno umrla sama nekoliko godina kasnije.
Disov pesnički opus obuhvata još dve zbirke poezije, u kojima se ističu pesme poput „Tamniva“, „Nirvana“ i „Možda spava“. Pesma „Možda spava“ smatra se jednom od najlepših tihom pesama u srpskoj književnosti. Da je preživeo, Dis bi sigurno doprineo srpskom pesničkom nasleđu.
Srpska istorija pamti Disa kao „ukletog pesnika“ zbog njegovog nesrećnog i tragičnog života, koji je završio na moru u 37. godini. Iako je imao težak život, Dis će ostati upamćen kao jedan od najvećih pesnika moderne srpske književnosti.
