Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, izneo je oštru kritiku na račun nemačkog predstavnika u Prištini, Jorna Rodea, za koga tvrdi da se ponaša kao lobista za albanske interese, umesto da zastupa neutralan stav Evropske unije. Petković je ukazao na to da Rode nije reagovao na kršenje Briselskog sporazuma od strane Aljbina Kurtija i institucija u Prištini, posebno kada je reč o formiranju Zajednice srpskih opština, koja se još uvek nije realizovala, iako je to predviđeno sporazumom.
U svom saopštenju, Petković je postavio pitanje zašto Rode nikada nije kritikovao Prištinu za njihovo odbijanje da ispune dogovorene obaveze, dok je sa druge strane spreman da napada Beograd zbog njegovih reakcija na priznanje nezavisnosti Kosova od strane Kenije. Petković se zapitao da li Rode smatra da je pravo Srbije da reaguje na ovakve poteze suprotno međunarodnom pravu i Rezoluciji 1244.
„Da nije Rode lobirao za Keniju čim se našao lično uvređen i pogođen reakcijom Beograda?“, upitao je Petković, ističući da je očigledno da Rodeovo ćutanje o Kurtijevim postupcima i kršenju sporazuma ukazuje na to ko zapravo podržava Kurtija u njegovim akcijama, koje ometaju dijalog i nepoštovanje međunarodnih obaveza.
Petković je dodao da je neverovatno da predstavnik jedne od najuticajnijih članica EU, poput Nemačke, ne prepoznaje važnost dijaloga i njegovih rezultata. On je naglasio da je važno postaviti pitanje o motivima Rodeove politike i zašto ne reaguje na kršenja dogovora sa strane Prištine.
U odgovoru na Petkovićevu kritiku, Jorn Rode je izjavio da je priznanje Kosova od strane Kenije „dobrodošlo“ i izrazio nadu da će i druge zemlje učiniti isto. On je takođe naveo da Srbija svojim reakcijama krši član 4. Briselskog sporazuma, koji zabranjuje blokiranje članstva Kosova u međunarodnim organizacijama. Rode je istakao da je važno da se ovi principi poštuju kako bi se obezbedio stabilan i konstruktivan dijalog između Beograda i Prištine.
Ova situacija ponovo je otvorila pitanja o ulozi međunarodnih posrednika u procesu dijaloga između Srbije i Kosova, kao i o načinu na koji pojedine zemlje članice EU pristupaju ovom komplikovanom pitanju. Kritike na račun Rodea ukazuju na sve veće tenzije u regionu, posebno u svetlu nedavnih događaja i odluka koje su dovele do novih podela između Beograda i Prištine.
Petković je takođe naglasio da su za Beograd trenutno najvažnija pitanja formiranje Zajednice srpskih opština i zaštita prava Srba na Kosovu i Metohiji. On je istakao da Srbija ostaje odlučna u nameri da štiti svoja prava i interese, bez obzira na pritiske ili lobiranja od strane stranih predstavnika.
Ovaj sukob reči između Petkovića i Rodea dodatno komplikuje već napetu situaciju na Balkanu, gde se i dalje osećaju posledice rata i sukoba iz devedesetih, kao i kontinuiranih političkih previranja. U nastavku, očekuje se da će međunarodna zajednica, uključujući EU, biti pod sve većim pritiskom da posreduje u ovom konfliktu i pronađe održivo rešenje koje bi omogućilo stabilnost i mir u regionu.
Ova situacija naglašava važnost dijaloga i poštovanja dogovora kao ključnih faktora za postizanje trajnog mira i stabilnosti na Balkanu. Srbija i Kosovo će morati da pronađu zajednički jezik i prevaziđu razlike kako bi nastavili sa procesom evropskih integracija i obezbedili bolju budućnost za sve građane na ovom području.
