Podaci Republičkog zavoda za statistiku o neto primanjima za novembar ukazuju na značajne razlike u platama među različitim delatnostima. Programeri, koji uživaju najveće plate, prosečno zarađuju 300.795 dinara, što je gotovo šest puta više od onih koji rade u ostalim uslužnim delatnostima, gde je prosek iznosio 52.853 dinara. Ove brojke jasno ilustruju nejednakosti na tržištu rada i ukazuju na razlike u vrednovanju različitih profesija.
Prosek neto primanja za novembar iznosio je 100.738 dinara, a mnogi sektori su imali plate ispod ovog proseka. Na primer, radnici u poljoprivredi su zarađivali prosečno 80.055 dinara, dok su zaposleni u trgovini imali 84.871 dinar. U sektoru usluga smeštaja i ishrane, prosek je bio znatno niži – 60.699 dinara. Putničke agencije su beležile prosečna primanja od 74.096 dinara, a veterinarska delatnost 69.859 dinara. Na kraju, delatnost pripremanja i posluživanja hrane imala je prosek od samo 55.589 dinara.
S druge strane, zaposleni u nekim sektorima su mogli da se pohvale primanjima iznad proseka. Radnici u snabdevanju strujom i gasom su za novembar ostvarili prosek od 118.435 dinara. U telekomunikacijama, prosek je iznosio 155.287 dinara, dok su radnici u finansijskim uslugama zarađivali 165.460 dinara. Proizvodnja koksa i derivata nafte takođe je pružila iznadprosečna primanja, sa prosekom od 139.343 dinara.
Još veće razlike u platama primećene su u sektorima vazdušnog saobraćaja i naučnog istraživanja. U vazdušnom saobraćaju, prosečna plata je bila 216.120 dinara, dok su zaposleni u naučnom istraživanju zarađivali 217.161 dinar. Ove brojke ukazuju na to koliko su određene delatnosti cenjene i koliko je potražnja za stručnjacima u tim oblastima visoka.
Prerađivačka industrija, koja zapošljava najveći broj radnika, ostvarila je prosek od 88.317 dinara. Međutim, i ovde su razlike u platama značajne. Prosek zaposlenih u preradi drveta iznosio je 58.923 dinara, dok su radnici u duvanskoj industriji imali znatno veće prihode, prosečno 164.123 dinara.
Ovakve razlike u primanjima govore o širem problemu na tržištu rada u Srbiji. Naime, visoke plate u IT sektoru, kao i u nekim specijalizovanim industrijama, ukazuju na to da se radnici sa određenim veštinama i obrazovanjem bolje kotiraju na tržištu, dok su radnici u manje specijalizovanim sektorima često suočeni sa niskim platama i nesigurnim radnim mestima.
Ove statistike takođe ukazuju na potrebu za reformama u obrazovanju i obuci radne snage, kako bi se omogućilo većem broju ljudi da steknu veštine koje su tražene na tržištu. U svetlu sve veće potražnje za IT stručnjacima i radnicima u specijalizovanim industrijama, važno je da mladi ljudi budu usmereni ka sticanju relevantnih veština koje će im omogućiti bolje plaćene poslove.
U zaključku, razlike u platama među različitim delatnostima u Srbiji ukazuju na postojeće nejednakosti na tržištu rada. Dok neki sektori beleže izuzetno visoke plate, drugi se suočavaju sa izazovima niskih primanja. Ove informacije su od ključnog značaja za kreiranje politika koje će doprineti ravnotežnijem razvoju tržišta rada i poboljšanju životnog standarda svih zaposlenih.
