Premijer Hrvatske, Andrej Plenković, nedavno je opravdao odluku da na dočeku srebrnih rukometaša, koji su osvojili medalju na Svetskom prvenstvu, nastupi kontroverzni pevač Marko Perković Tompson. U otvorenom pismu, Plenković je naveo da je to bila želja samih rukometaša, a podržala ih je hrvatska Vlada i Grad Zagreb.
S obzirom na to da je Tompson poznat po pesmama koje sadrže ustašku ikonografiju i pozdrave, kao i tekstove koji često pozivaju na mržnju, naročito prema Srbima, njegov nastup izazvao je brojne kritike. Član Antifašističke lige, Zoran Pusić, poslao je dopis Vladi Hrvatske tražeći da se Tompson spreči da nastupi na tom događaju.
Plenković je u odgovoru istakao da su dočeci hrvatskih sportista uvek prilika za okupljanje građana i navijača, te da su uspesi sportista važni za promociju Hrvatske. On je izrazio zadovoljstvo što će doček biti organizovan u ponedeljak, 3. februara 2025. godine, na Trgu bana Josipa Jelačića.
U svom pismu, Plenković je naglasio da se prilikom organizacije ovakvih događaja prvenstveno uzimaju u obzir želje sportista i sportskih saveza. „Hrvatski rukometni savez i hrvatski reprezentativci jasno su izrazili želju da na dočeku, uz druge izvođače, nastupi i Marko Perković Thompson“, napisao je Plenković, dodajući da je Tompsonova pesma „Ako ne znaš šta je bilo“ postala gotovo himna ove generacije rukometaša.
Plenković je takođe komentarisao tvrdnje Pusića o kompromitovanju Tompsona, naglašavajući da ne može nekoliko pojedinaca da kompromituje ceo doček. On je pozvao sve da umesto traženja „političke poruke“ u nastupu Thompsona, uživaju u uspehu rukometaša i prirede im dostojanstven doček.
Ova situacija ponovo je otvorila raspravu o ulozi kulture i muzike u društvenim događanjima, posebno kada su u pitanju kontroverzni izvođači. Tompson, kao figura koja polarizuje javnost, simbolizuje šire ideološke podele u hrvatskom društvu, a njegov nastup na ovakvim događajima često izaziva reakcije koje se kreću od oduševljenja do negodovanja.
Pitanje da li umetnost može biti odvojena od političkih i društvenih konotacija takođe se postavlja u ovakvim situacijama. Dok jedni smatraju da bi umetnici trebali biti odgovorni za poruke koje šalju, drugi ističu pravo na slobodu izražavanja i umetničku autonomiju. U ovom slučaju, Plenković je stao na stranu onih koji smatraju da bi doček trebao biti prilika za slavlje i zajedništvo, bez obzira na političke kontroverze koje mogu biti vezane za izvođače.
Uoči dočeka, očekuje se da će se debata nastaviti, a mnogi će posmatrati kako će se situacija razvijati i kakve će reakcije izazvati među građanima. Plenkovićev poziv na jedinstvo može biti pokušaj da se smanje tenzije i usmere fokus na uspehe sportista, ali je jasno da će prisustvo kontroverznog izvođača i dalje biti predmet rasprava.
Kao što je i očekivano, doček rukometaša, koji bi trebao da bude vesela proslava, postao je arena za političke i društvene debate, što ukazuje na složenost odnosa između sporta, kulture i politike u savremenoj Hrvatskoj. Ova situacija može poslužiti kao podsticaj za dalju diskusiju o tome kako se u društvu balansiraju različite vrednosti i kako se suočavamo sa prošlošću, dok istovremeno slavimo sadašnjost i budućnost.
