Papa Franjo, jedan od najuticajnijih vođa katoličke crkve u modernom vremenu, preminuo je u ponedeljak u 88. godini, što je izazvalo duboku tugu među vernicima širom sveta. Njegova smrt označila je kraj jednog značajnog poglavara koji je posvetio svoj život promovisanju mira, međusobnog razumevanja i ljudskog dostojanstva. Kardinal Kevin Farel, portparol Vatikana, potvrdio je ovu tužnu vest, a mnogi su izrazili saučešće i odali počast ovom velikom lideru.
U ovom trenutku, Ruska pravoslavna crkva takođe je izrazila svoju podršku i saučešće. Mitropolit Antonije je, uz blagoslov patrijarha Kirila, najavio da će predstavljati Rusku pravoslavnu crkvu na sahrani pape Franje. Ovaj gest ukazuje na važnost međureligijskog dijaloga i poštovanja koje je papa Franjo gajio tokom svog pontifikata. Njegov rad na izgradnji mostova između različitih religija i kultura bio je ključan u promovisanju globalnog mira.
Ministarstvo kulture Italije, kao znak poštovanja prema preminulom papi, odlučilo je da isključi osvetljenje Koloseuma u Rimu. Ova odluka će biti sprovedena 22. aprila, u 20 časova, čime će se oda počast papi Franji i njegovim neumornim naporima za uspostavljanje mira i ljudskog dostojanstva. Koloseum, kao simbol Rima i istorije, predstavlja mesto gde će se održati ovaj svečani trenutak, a njegovo gašenje svetlosti simbolizuje tugu i poštovanje prema velikom vođi.
Papa Franjo, rođen kao Jorge Mario Bergoglio u Buenos Airesu, Argentino, 17. decembra 1936. godine, bio je prvi papa iz Amerike i prvi papa iz reda Isusovaca. Njegov pontifikat počeo je 2013. godine, kada je nasledio papu Benedikta XVI. Njegova filozofija vođenja Crkve bila je usmerena na siromašne i marginalizovane, a često je govorio o neophodnosti socijalne pravde i brige za okolinu.
Tokom svog pontifikata, papa Franjo je bio poznat po svojim otvorenim stavovima o različitim pitanjima, uključujući migracije, klimatske promene i ljudska prava. Njegova enciklika „Laudato Si’“ iz 2015. godine naglasila je važnost očuvanja planete i odgovornosti ljudi prema prirodi. Takođe je bio poznat po svojim naporima da reformiše katoličku crkvu i suprotstavi se korupciji unutar nje.
U poslednjih nekoliko godina, papa Franjo je bio suočen sa brojnim izazovima, uključujući skandale unutar crkve i rastući skepticizam prema institucijama. Ipak, njegovo vođstvo i sposobnost da se poveže sa ljudima iz različitih sredina ostavili su dubok trag. Njegov stil komunikacije, koji je bio neposredan i empatičan, inspirisao je mnoge, a njegova prisutnost na međunarodnoj sceni donela je novu dimenziju katoličkom liderstvu.
U svetlu njegove smrti, mnogi se pitaju kakav će biti nasleđe pape Franje. Njegovi sledbenici i vernici širom sveta nastaviće da se sećaju njegovih poruka ljubavi, tolerancije i mira. Njegov doprinos dijalogu među religijama i borbi za ljudska prava biće zapamćen kao deo njegovog velikog dela.
Kao poslednji pozdrav, mnogi će se okupiti na sahrani pape Franje, znajući da je njegova misija postizanje mira i razumevanja u svetu ostavila neizbrisiv trag. Njegova smrt ne znači kraj njegovog uticaja; umesto toga, ona može poslužiti kao podsticaj za dalji rad ka izgradnji boljeg sveta, zasnovanog na vrednostima koje je sam promovisao tokom svog života. Njegova posvećenost ljudskom dostojanstvu i pravdi nastaviće da inspiriše generacije koje dolaze.
